Rođena u Beogradu. Završila Treću beogradsku gimnaziju, a zatim i FMK. Svoj bend E-play osniva 1997. godine sa kojim kreće aktivno da se bavi muzikom. Paralelno sa tim radi PR za veliki broj domaćih festivala i individualnih koncerata velikih stranih bendova. Godinama unazad član je žirija RTS-ovog projekta Bunt Rok Festival. Izuzetno ceni svoju slobodu u svakom smislu te reči. Pored bass gitare veliku ljubav gaji i prema putovanjima. Omiljena strana sveta joj je istok. U horoskopu je vodolija, podznak škorpija.
Koje je tvoje najbolje iskustvo u dosadašnjoj muzičkoj karijeri?
Bilo je mnogo lepih iskustava, ne znam odgovor za najbolje ali jedno od najzanimljivijih muzičkih iskustava je moje gostovanje u Jordanu. Prošle godine sam bila gost jednom jordanskom bendu i to na otvaranju Kulturnog centra u Irbidu. To je za mene bilo jako zanimljivo i dragoceno iskustvo. Volim kada se spajaju različite kulture, žanrovi i talentovani ljudi. Sve mi je prijalo i koncert i putovanje i ljudi koji su išli sa mnom u tom istom projektu. Nije mi čak ni smetalo to što na povratku taksista nije znao put do aerodorma (smeh). Volela bih kada bi više stvari bilo takvih, ali sam i svesna iz koje zemlje potičem. Zato se trudim da kada se dese – uživam što više mogu.
A, koje je najgore iskustvo iz iste?
Nije sve sjajno, dešavaju se razne stvari ali ne mogu reći da su mi za ovaj posao vezana najgora iskustva. Dešavalo se svašta poput crkavanja tehnike, kvara kombija, zaboravljanja instrumenta u Tuzli usred turneje, problema na granici ili to što čovek koji najavljuje naš koncert zgazi na struju od naših pedala i sve nam pokida i pokvari dve sekunde pred izlazak na binu, ali ne mogu da kažem da su to najgora iskustva. Sada su mi smešna, a tada mi nije izgledalo tako. Ne nosim mnogo loša iskustva moram priznati. I zahvalna sam na tome svaki dan. Trudim se da bend bude uigran i onda je sve lakše.
Šta je tvoj osnovni motiv za bavljenjem umetnošću?
Želja da slobodno radim ono što najviše volim na jedan najiskreniji mogući način.
Opiši, u nekoliko reči, položaj alternativnog umetnika u Srbiji danas.
Pošto me ovo pitate tokom pandemije – mislim da alternativni umetnik danas nema ništa, pa čak ni položaj.
Na skali od 1 do 10 oceni publiku, izdavače i medije i druge pojavne oblike koji čine muzičku scenu u kojoj deluješ, uz kratak komentar ili tri reči koje misliš da ih adekvatno opisuju.
Publika je vrlo zanimljiva, pametna i veoma kritički nastrojena. Iskreno jako puno cenim srpski aplauz.
Izdavači skoro da i ne postoje. Mi smo imali prilike da izdavaštvo rešavamo na prijateljskoj osnovi sa ljudima koji vole muziku i to se pokazalo kao dobar put.
Srpska alternativna scena je uvek bila puna talentovanih ljudi.
Srednja ocena 7.
Koji je najbolji domaći festival iz tvog iskustva i zašto?
Izdvojiću neke od najzanimljivijih domaćih festivala a to su Arsenal i Nišvil. Arsenal je festival sa najboljim programom i možda jedini festival koji je iz godine u godinu rastao tako što se ugledao na druge evropske festivale. To se vidi po progresivnom programu koji plasira. Nišvil ima jako dobru energiju i super je organizovan. Mislim da mu nije dato dovoljno pažnje koliko zaslužuje. To je jedan od pet najvažnijih naših festivala. Nije važno samo da li je neki festival rasprodao sve ulaznice ili ne i da li je on najveći u zemlji ili nije, važno je kako se on ophodi prema publici i samim izvođačima. Ne mogu da kažem da nema dosta dobrih festivala kod nas. Cenim svaki festival na čijem razvoju je vidno uložen trud od strane organizatora. Uživali smo na mnogim festivalima poput: Mikser, Rock Village, ŠLF, Belgrade Beer fest, Love fest, Outhide, Kikindski Omladinski Festival….
Da na tvom koncertu publiku čini čitava civilizacija, i da imaš pravo da kažeš jednu rečenicu, kako bi ona glasila?
Hvala vam što ste došli.
Sa kojom ličnošću/grupom sa domaće scene bi voleo/la da ostvariš saradnju?
Volela bih da saradjujem sa mnogima. Izuzetno cenim domaće autore. Volela bih da napravimo projekat sa nekoliko basista iz raznih srpskih bendova. Imam puno prijatelja medju njima – ne bih da zaboravim nekoga.
Koja pesma iz tvoje dosadašnje muzičke karijere ti je najdraža?
Nemam baš jednu najdražu pesmu ali najviše sam vezana za pesme sa prvog albuma – valjda zato što su prve. Što se koncertnog izvođenja tiče – najviše volim da izvodim pesmu Ljubica. Ona je jedna od najenergčnijih naših pesama i prija mi kako se osećam tokom njenog izvodjenja. Dok je pesma Divan Dan na poseban način obeležila našu karijeru i ima posebno mesto u mom životu.
Postavi pitanje narednom gostu.
Da li si baš ovako zamišljao/la svoj život?
- Omiljena filmska ostvarenja:
2. Omiljena književna dela:
3. Omiljena muzička izdanja?
4. Omiljene nemuzičke aktivnosti?
Istraživanje istoka.
- Koji je najbolji koncert domaćeg benda/izvođača na kom si bila u prilici da prisustvuješ?
Bilo ih je previše. Ne bih da zaboravim neki.
1.a Stranog izvođača?
Metallica (Berlin 2019.), Coldplay (San Diego 2017.), Kings of Leon (Budapest 2015.), Muse (Belgrade 2007.), Rolling Stones (Belgrade 2007.), Moloko (Exit festival 2003.)
2. Ko su tvoji najdraži strani i domaći izvođači?
Coldplay mi je stvarno najdraži i njihovu karijeru pomno pratim.
3. Na čijim koncertima priželjkuješ da prisutvuješ, a još uvek nisi?
Jedva čekam koncert Rage Against the Machine.
4. Koncert kog preminulog muzičara bi volela da posetiš, da možeš?
Nirvana.
