Vicery je beogradski death metal projekat koji čine Elio Rigonat i Ivana Momčilović. Reč je o ljubavnom paru koji je svoju strast i strast prema metal muzici kanalisao ka stvaranju iste. Nije li to zaista lepa informacija koja krasi ovaj sastav? No, kako se čitaoci ne bi previše raznežili, pređimo na recenziranje ovog izdanja, jer je reč o pravom mračnom i brutalnom death metal produktu!
Dakle, reč je o oficijalnom debi EP izdanju, istoimenog naziva. EP sadrži tri numere: The Cult, Dead i Vicery. Materijal je sniman u kućnom studiju, dok miks i mastering potpisuje Stefan Tomić (Centurion). Za vizuelni identitet izdanja pobrinuo se Dan Bruder, koji je bio zadužen za dizajn omota, dok je logo realizovao čuveni Christophe Szpajdel, tvorac kultnih logotipa bendova širom sveta.
EP otvara numera The Cult vrlo atmosferičnim uvodom, a potom pravim groove krljanjem. Sledi pesma Dead, posvećena pokojnom pevaču grupe Mayhem, Dead-u. Zatvara ga numera Vicery, koja je moj lični favorit na ovom izdanju. Muzika je i te kako atmosferična, mračna, što će se, verujem, dopasti fanovima death i black podžanrova. Numere su praktično ujednačenog kvaliteta, brutalne i efektne, te ovo izdanje i treba slušati celosti. Tako najbolje funkcioniše, formira kompletan utisak. Stilski gledano, reč je o death metal produktu koji koketira sa elementima thrash, groove i black metala. Riffologija na ovom izdanju je odlična. Nudeći mnogo stilski različite muzike, Elio još jednom pokazuje svoj talenat, koji se, osim dobrim kreacijama, odlikuje i dosta dobrim aranžmanskim rešenjima. Takođe, pohvale za mladu Ivanu, koja je svojim vokalnim rolama na ovom izdanju pokazala ogroman potencijal. Primećujem Bolt Thrower uticaj i to mi se dopada. Treba napomenuti i da je ovo njeno prvo studijsko iskustvo, a kada poslušate EP složićete se da se snašla i više nego zadovoljavajuće.
Ipak, i povrh svega dobrog što sam naveo, nailazimo na problem koji je prisutan tokom čitavog izadnja – problem nivoa vokala u odnosu na druge instrumente. Ovaj problem nikako ne bi trebalo da pripišemo samom sastavu Vicery, već producentu ovog izdanja. Naime, vokal nije u dovoljno meri isplivao između gustog zida instrumenata, što, opet, u velikoj meri menja kompletan utisak (užitak).
Dakle, shodno svemu što sam napisao, Vicery je projekat pred kojim je zasigurno veoma svetla budućnost. Sastav je učinio sjajan prvi korak, predstavivši svoj rad na najbolji mogući način kroz ovaj uredak. Ovakvi sastavi i ovakva izdanja su nešto što je sasvim sigurno potrebno našoj državi, stoga nama ne preostaje ništa drugo sem da ih podržimo i damo im vetar u leđa.
