Prisoner – Prisoner (EP, 2018)

Izbegavam da recenziram EP izdanja. Razloga je dovoljno – EP format obično predstavljaju svojevrsni stilski tranzit ili inicijalni manifest sastava, te je, saodnosno tome, obično nedovoljno uverljivih dokaza koji predstavljaju identitet autora. Ukoliko ovakav oblik izdanja osudiš na složen komentar, LP itekako može da oponira prethodno izrečeno. Ipak, presedan je vidno načinjen, jerbo beogradski speed/thrash, a ovim izdanjem i heavy metal sastav Prisoner nikako ne ubrajamo u novajlije na domaćoj metal sceni.

Na početku recenzije, neizostavna komponenta mog recenziranja tiče se servisnih informacija apropo ovog audio dokumenta. Dakle, ovo je treće studijsko izdanje grupe, eponimnog naziva, a prvo izdanje nove postave grupe, među kojima je jedini preživeli, originalni član benda sam lider istog, gitarista Mateja Cvetičanin. Takođe, ovo je prvo izdanje grupe realizovano na maternjem, srpskom jeziku. EP sadrži tri numere: Arhitekta novog sveta, ekranizovana numera Košmar, te atipična obrada legendarnog jugoslovenskog rokenrol sastava Bijelo DugmeIzgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze. Izdanje je realizovano u saradanji sa producentom Lukom Matkovićem, u studiju Citadela Sound Production. Za vizuelni identitet izdanja pobrinuli su se Elio Rigonat i urednik portala PRIS, Jovan Mihajlović. EP je objavljen u digitalnom formatu, i u celosti je dostupan na BandCamp platformi.

Izdanje otvara furiozna numera Arhitekta novog sveta. Stilske distinkcije primetne su već u prvim taktovima. Numeru odlikuje silovit riff koji, u svojstvu centralne teme, u kontekstu intrumentala, predstavlja sržni fundament iste. Posebne pohvale odlaze na račun novog vokaliste grupe, Dalibora Gecija, koji je veoma dobro realizovao vokalne role i aranžmane za iste, interpretirajući različite tehnike pevanja u pesmama. Pojedine sekvence vokalnih rola neodoljivo podsećaju na stare Helloween/Blind Guardian vokale, što je itekako uhu milo. Pesma koja sledi prvu konačno grupi donosi izuzetno važno obeležje – ličnu kartu grupe. Reč je o numeri nazvanoj Košmar, čije je auditivne potencijale unapredio i video spot, nedavno pušten u etar. Numera, izuzev mojim slušalačkim preferencijama suvišnog introa, sadrži sve potrebne elemente za izgradnju jedne hit pesme. Pevljiv i pamtljiv refren, pristojan broj varijacija, uredno koncipiranih i osmišljenih, dobar instrumental i odlične solaže. Svaki fragment realizuje se u svojstvu pesme, a to je od kapitalne važnosti. Ovu muzičku zakonitost mladi autori obično uzimaju zdravo za gotovo, te upravo usled takve neosvešćenosti i dečijih boljki finalni produkt bude mlak i sterilan. Na sreću, Prisoner je ovom numerom pokazao i dokazao da može da ode nekoliko koraka napred, te priredi daleko uspešnijeg naslednika prethodnog LP-ja. Istakao bih solo partituru novog člana, gitariste Dimitrija Čuturila, koji je stilsko-sviračkom eklektičnošću priredio sjajna rešenja za svoju deonicu u pesmi. EP zatvara obrada Izgledala je malo čudno u kaputu žutom krojenom bez veze. Ne ubrajam se u one koji sa predrasudama ili, gore, osudama pristupaju percipiranju ove obrade. Prisoner ju je korektno obradio i osvežio, ali mislim da takva pesma ne nudi toliko potencijala za frekventnu i atraktivnu obradu. Više bih voleo da sam čuo još jednu autorsku pesmu.

Prisoner je jedan od sastava koji u malom predstavlja inkarnaciju domaće metal scene. Česte promene članova, te personalna neutvrđenost grupe rezultirale su manjom koncertnom aktivnošću ovog benda. Ipak, Mateja nije odustao od svog kursa i, ma koliko se u određenim trenucima činilo beznadežno, donkihotovski, nije se predao fazama neuspeha i poraza. Istrajati, to je suština. Nakon nekoliko godina studijske stihije, Prisoner je ponovo prisutan i priredio nam je zaista dobar i uverljiv povratnički materijal. Dajte mu šansu!

a0292130954_16

Prethodni tekstBitipatibi @ Dom omladine Beograda, 28.12.2018.
Naredni tekstZima, zima, pakla ima… Bjesovi zagrejali atmosferu u prostorima SubBeernog Centra!
Zdravo. Moje ime je Milan Mazinjanin. Dvadesetogodišnjak. Inđijac u Novom Sadu i Novosađanin u Inđiji. Student srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u gorespomenutom gradu (čitaj: Inđija nije grad). Multimedijalni delotvornik. Novinar PRIS portala, (delimično) od njegovog postanka, što, u ovom trenutku, broji tri godine, ili više, u zavisnosti od toga u kom trenutku ti, čitaoče, budeš konzumirao ove redove. U tom slučaju, revidiraj i moju starost. Dakle, osim Jovana, jedini preživeli član od početka rada našeg portala. Rokenrol kulturom opčinjen od najranijeg perioda postanja. Muzikom se, u (skoro) svim pojavnim oblicima, bavim skoro deceniju. Ovde ću završiti, svoju privatnost ipak volim da doživljavam doslovno, a i rekoh dovoljno. U umetnosti sam oduvek bio veoma zahtevan, a u muzici naročito. Ako nema istine, ne zanima me. Imajte to u vidu.