Kanda kodža i Nebojša – Uskoro (2019)

Legendarni beogradski alternativni rok sastav Kanda kodža i Nebojša je, nakon pet godina izdavačkog zatišja, publikovao svoje deveto dugosvirajuće izdanje, album pod nazivom Uskoro.

Deveti album grupe objavljen je pod okriljem beogradske izdavačke kuće Mascom Records. Broji devet numera, sledećih naziva: Prekidi ponovo, Jamajka, Lakopolako, Horor u Beogradu, Misli dobro, Letnji dan, Tako volim da živim, Uradio sam sve i Čoek ker.

Album je plasiran na sukcesivan način, te smo prvi singl sa albuma, numeru Prekidi ponovo, prvi put čuli 2016. godine. Tokom prethodne godine, grupa je predstavila još četiri singla sa nadolazećeg albuma. Singl Tako volim da živim, koji je predstavljen na samom kraju 2018. godine, odneo je titulu Hit godine u izboru izdavačke kuće Mascom Records. U načelu, poklonici rada ovog monolitnog sastava već su se susretali sa numerima ovog audio dokumenta, izuzev dve do tri nove numere. U godinama kolektivne neodlučnosti, beznađa i bespuća, sukcesivni model publikovanja izdanja čini se najprihvatljivijim, saodnosno savremenim audio-konzumentskim potrebama. Pažnja slušalaca svedena je na minimum, stoga je ideja singl po singl ponovo isplivala kao optimalno rešenje. Dakle, grupa je tokom prethodne godine predstavila veći deo numera sa nadolazećeg LP-ja. Slušajući aktuelne singlove, bejah zaista nestrpljiv pri čekanju oficijelnog publikovanja celog albuma. Oduvek mi se činilo da KKN ne ume da napravi lošu stvar. Ovo izdanje dakako potvrđuje moju tezu.

Album je organičan, svaka pesma na istom predstavlja integralni deo jedne lepe lančane reakcije koja se neumorno sluša u celosti. Unikatno, artistično, rokerski estetično i nadasve homogeno. Grupa je neminovno u najzrelijoj fazi svog rada i postojanja, u autorskom i sviračkom kontekstu. Album je, iznad svega, naturalnog zvučanja, što je, u okeanu hiperprodukcije, koja do ekstrema robotizuje muziku, praktično crtajući je, veoma lep podatak. Izdanje je studijsko, ali je najveći deo istog zabeležen kolektivnim sviranjem benda u studiju. Dakle, ništa pretenciozno, niti tendenciozno. Naprotiv, beskompromisno dosledno, iskreno i čisto, i, iznad svega, ma koliko čudno zvučalo, izuzetno slušljivo. Arhetipski, u najplemenitijem smislu te reči. Ma koliko su snažan imapkt na muziku (i sve drugo, uostalom) izvršile efemerne okolnosti i pop kultura, iskonske vrednosti koje je ovaj bend zauzeo za svoje zakonitosti kao da su petrificirane, i nakon višedecenijskog rada. I, suvišno je ponavljati kako su pesme vešto komponovane i aranžirane, kako je riffovski arsenal ponovo brilijantno melodičan, te da se svaki instrument integriše u viziju koja se naziva pesma. Sve ovo su plemenita, opšta mesta kreativnog rada KKN-a, odveć znana svima koji ih prate tokom decenija delovanja. Ono što smatram da je iznova vredno kazati i istaći jesu Oliverovi tekstovi. Poetika ovog albuma fluktuira između pejzažno-utopijskih, eskapističkih slika koje otvaraju vrata jednog izmaštanog sveta, punog nade u dobro danas i bolje sutra, uprkos ponuđeno skromnim uslovima, te podkontekstualnim društveno-angažovanim temama, obrađenim na autentičan, KKN-ovski način. Dakle, višeslojni semantički kontest u verbalnom obrascu ovog izdanja je tu, te svako može da ubere ono što mu je shodno.

KKN je ponovo oduševio. Iako neumorno dosledni, momci su se ponovo otisnuli u pohod inovacija i traganja, a rezultat tog pohoda, nazvan Uskoro, u najmanju ruku je izuzetan. Sve je na svom mestu, baš tako, kako je zabeleženo. Predviđam veliki uspeh ovog izdanja, a publici zdušno preporučujem da u skorijem periodu dođu do svog primerka izdanja.

50689047_10156917602419556_4353154520788762624_n

Prethodni tekstNemesis specijalne gošće na koncertu benda Bullet for my Valentine!
Naredni tekstGužva u 16-ercu, Neprijatelj prelazi zeku, Tu ima zvuka @ MKC Petefi Šandor, 15.2.2019.
Zdravo. Moje ime je Milan Mazinjanin. Dvadesetogodišnjak. Inđijac u Novom Sadu i Novosađanin u Inđiji. Student srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u gorespomenutom gradu (čitaj: Inđija nije grad). Multimedijalni delotvornik. Novinar PRIS portala, (delimično) od njegovog postanka, što, u ovom trenutku, broji tri godine, ili više, u zavisnosti od toga u kom trenutku ti, čitaoče, budeš konzumirao ove redove. U tom slučaju, revidiraj i moju starost. Dakle, osim Jovana, jedini preživeli član od početka rada našeg portala. Rokenrol kulturom opčinjen od najranijeg perioda postanja. Muzikom se, u (skoro) svim pojavnim oblicima, bavim skoro deceniju. Ovde ću završiti, svoju privatnost ipak volim da doživljavam doslovno, a i rekoh dovoljno. U umetnosti sam oduvek bio veoma zahtevan, a u muzici naročito. Ako nema istine, ne zanima me. Imajte to u vidu.