Amorphis – Queen of Time (2018)

Pred nama je novo izdanje finskih ikona Amorphis. Trinaesti studijski album Queen of Time izašao je juče, 18. maja, za izdavačku kuću Nuclear Blast.

Čini se da ovaj bend prosto ne može da napravi loš album. Poznato je da je bend menjao postavu od svog nastanka 1990. godine, a samim tim i pevača i stil koji neguju, obzirom na to da su krenuli kao death metal bend i taj stil održavali sve do 1994. godine kada je izašao vanvremenski album Tales from the Thousand Lakes, a koji svoju priču bazira na finskom narodnom epu koji se zove Kalevala. Ovaj album je bio prekretnica u stilu benda, jer su već na njemu pravac okrenuli ka melodic death-u i clean deonicama, uz primese folk ritma. Na njemu su uspešno ukomponovali i prog elemente sa doziranom psihodelijom. Šta više reći sem da je ovaj album igrao ključnu ulogu u budućoj slavi Amorphis-a. Sa albumom Elegy pristigao je i novi vokal Pasi Koskinen koji je ostavio prepoznatljiv trag na narednim albumima zahvaljujući neobičnoj i zanimljivoj boji glasa, posebno na Far From The Sun, sve do izdanja Eclipsekada ga je u toj ulozi zamenio novi pevač Tomi Joutsen. Meni lično najbolji dodatak ovog benda i nadam se da ga niko neće zameniti, jer je, po mom mišljenju, on konačna i najbolja formula za uspeh ovog sastava u svakom pogledu. Njegov vokal ima dubinu i prodoran bas koji je prosto savršen za deonice u kojima se zahteva odlučan growl,  s druge strane, briljira i u clean deonicama, a pored svega ima i pravu frontmensku pojavu. Ma ovaj čovek je prosto talentovan i tačka. Hajde sada da se osvrnemo na album Queen of Time.

Album otvara numera The Bee, za koju smo dobili i zvanični spot pre par nedelja. Meni je ova pesma fenomenalna, vrti mi se na repeat od kada je izašla, i to sa pravom zaista. Ima sve potrebne elemente koji već na prve momente pokazuju da je to delo benda Amorphis, jer je njihova muzika svakako autentična i sada već zasigurno prepoznatiljiva. Nju slede Message in the Amber i jako zanimljiva Daughter of Hate, s tim što je ova prva povratak folk elementima, dok je druga povratak melo death priči sa starijih albuma, recimo Silent Waters iz 2007. godine. Meni se potonja sviđa sve više, kako je više puta puštam. Sledeća je The Golden Elk, malko zanemarljiva, ali i dalje kvalitetna stvar koja podseća na pesme sa novijeg izdanja Circle iz 2013. godine, a eksperimentiše sa orijentalnim zvukom. Zatim, na red dolazi još jedna ekranizovana numera, Wrong Direction koja je još jedan apsolutni hit na albumu, sa svojom psihodeličnom uvodnom melodijom i nežnim Tomijevim vokalom. Refren je vrlo pevljiv, tako da predviđam da će ova pesma biti novi koncertni hit uz koji će publika pevati u glas sa Tomijem. Naredna, pod nazivom Heart of the Giant predstavlja pravu, dramatičnu folk metal bombu. Mene prelazi koji kreću negde od sredine nekako posebno oduševljavaju, tako da ću ovu pesmu sigurno preslušavati više puta. We Accursed je još jedna blago zanemarljiva numera koja ne odskače nešto posebno od ostalih stvari na albumu, ali ništa manje dobra. Grain of Sand je malo progresivnija i tvrđa, tako da možemo zaključiti da na ovom albumu dobijamo porcije svega pomalo, što je opet tipično za bend kao što je Amorphis. Na njoj imamo priliku da čujemo malo drugačiji zvuk na koji se bend nikad nije posebno fokusirao, mada možda ne bi bilo loše da dobijemo neki takav album u budućnosti. Amongst the Stars je upravo dobila i spot, a na njoj gostuje Anneke van Giersbergen koju znamo iz holandskog sastava The Gathering i, ako je sudeći po spotu i zvuku, pošto zvaničnih tekstova još uvek nema na internetu, u pitanju je ljubavna pesma koju glas Anneke posebno ulepšava. Album zatvara numera Pyres on the Coast, agresivna i eksplozivna. Produkciju još jednom potpisuje Jens Bogren (Dimmu Borgir, Arch Enemy, Katatonia, Opeth, At The Gates…) koji evidentno radi ozbiljno dobar posao. Nemam više mnogo toga da dodam u vezi novog izdanja, sem da ga morate poslušati ako ste fanovi ovog benda. Nije ništa manje dobar od prethodnih, jedino što, kao i sa svakim novim izdanjem bilo kog benda na svetu, moramo ga preslušati više puta uzastopce kako bismo oformili favorite na istom i kako bi nam pesme prirasle srcu i postale jednog dana hit. Amorphis dominira u kvalitetnom pisanju kako muzike, tako i tekstova, koji imaju posebnu umetničku vrednost u svetu metala.

Amorphis je još jednom pokazao i dokazao da je jedan od vodećih bendova na svetskoj metal sceni i da namerava da taj status i zadrži. Po svemu sudeći, nemoguće je da dobijemo loš album od ovih finskih velikana. Meni je Amorphis svakako već godinama u top 10 omiljenih bendova, i definitivno će tu i ostati. Koncert koji su održali 2014. godine u Domu Omladine Beograda ću sigurno zauvek pamtiti kao jedan od boljih koncerata na kojima sam ikad bila, a, naravno, iskreno se radujem i nadam nekom novom dolasku ovog benda u našu zemlju.

Amorphis - Queen Of Time - Artwork

Ostavite komentar