Samostalni Referenti, White City Massive i Bednici: Kombinujemo pank, rege i ska!

Gde si? Šta, još uvek u busu za Beograd??? Hajde, požuri! Neće još početi, čekamo te.

Pitate se da li uvodna špica Dnevnika, koja se još od sedamdesetih prilagođavala budnom uhu pratioca najgledanije informativne emisije može da posluži kao intro? Dosetljivo, može. Samo, molim vas, bez zamrznutih kadrova koji se ponavljaju. Odnosno, bez zamrznutih kadrova uopšte. A pošto Ne želimo da se oseća zapostavljenim u ovome Svetu, predsedniku će umesto takvog vida reklame Bednici, koji su napravili dobrodošlicu svima onima koji su u petak uveče izdvojili vremena za Božidarac, posvetiti pesmu. Priznaćete, to mnogo bolje utiče na čula nego slika koja se ponavlja u živom prenosu.
Osim navedenih pesama, ovaj beogradski – sada oficijalno – trio, nastavio je sa autorskim pesmama prolazeći tako Ulicama u Krug, preko Renesanse i bez Opravdanja za Nasilje. Publika se na početku samo njiše uz, ovog puta, dobro uvežbane melodije, a kasnije dolazi i do manjih šutki. Taman za zagrevanje. Tokom one za predsednika na binu izlazi Vuk (nekadašnji Bednik; Vuče, vrati se) i peva Pussylips. Pored Vuka, koji bi svakako i trebalo da bude tamo gore, na bini su se našli i oni koji su uvek u prvim redovima, dakle, moguće je bilo uočiti mnogo dečurlije kojima ovo stvarno znači. Slatko. Je l’ verujete sad da nisu svi zakucani za Zadrugu i računare? A osim pomenutih prvoredaša, najboljih drugara i članova porodice u Božidarcu našli su se i oni za koje se uopšte nije očekivalo da će doći: Zahvaljujemo se najvernijima ispred bine i profesorima koji se kriju tamo nazad i koji su došli da uveličaju ovo dešavanje. Nadam se da ovakva svirka Bednicima može samo da popravi po koju ocenu i opravda izostanke. Verujte, pametni su oni, i ne beže namerno. Prosto, obaveze… Ovo je prva svirka kojom sam stvarno zadovoljan. Baš je dobro bilo, dobili smo dosta pozitivnih komentara… Pošto osim lajvova po Fejsbuku od Bednika, prema poslednjim istraživanjima još uvek nije moguće naći ništa na internetu, dođite da ih slušate na PRIS Toxic Weekend festivalu u Pančevu, gde ćete, osim njih 8. decembra, moći da čujete i Terrier, Hurleur, Keni nije mrtav i lokalni pančevački hardkor bend Znoj. Svi su pozvani! I da napomenemo, ovom svirkom Bednici su proslavili godinu dana postojanja. Za taj kratak period sačinili su, kao što rekoh, brdo autorskih pesama, a iako jako mladi, njih nikada nećete naći kako organizuju priču koja zaudara na rutinsko prebijanje za honorar i na neinspirisano stvaranje nastalo od poluideje zahvaćene iz korpe Šteta da se baci. Na njihovoj listi pesama, nakon brdo autorskih, ispod crte našle su se Plastika od Idola i Vinjakolada Blanquitosa, a nakon kratke pauze na binu izlazi ekipa White City Massive.

IMG_8481

Mnogo čil likovi, i jako prijatni! Vreme je za rege i dab sa ska elementima. Broj prisutnih je sličan, s tim što su se oni sada sakupili nazad i zauzeli položaj posmatrača. Nema simpatizera ispred bine, no mislim da ovim pozitivcima to i nije bio cilj, deluje kao da su tu da bi bili tu, da bi prezentovali svoju muziku i da bi bilo lepo. Ne da bi se kidali sa njima oko mikrofona. Dakle, pristojno, ali bina ne ujeda – sledeći put slobodno priđite bliže. A ima i onih koji se nisu udostojili ni da uđu u prostoriju, eto, opet bleje napolju ili se vuku po hodnicima…, pa zar i po toaletima? Ispoštujte, majku mu.

IMG_8677

Kad počinjete? -Pa evo sad, je l’ ima pola 11? Odgovara Mishe noseći pune čaše piva i sa ogromnim osmehom preko umornog lica. Juče je došao u Beograd i, evo, čovek već svira. Zaista kratka pauza. Referenti izlaze na binu, ovaj put bez Skakavca, a reakciju publike ocenila bih kao 2/10. Ništa. No, dobro, Referenti su pre svega prijatelji, tako da i nema potrebe za vrištanjem kada se pojave ispred nas. Oni su ti koji na svakoj svirci stvore nekako porodičnu atmosferu – možda baš zato što tu uvek imaju priliku da se izđuskaju i oni najmlađi, pa i oni najstariji, a mnogo je simpatično videti decu kako igraju i kliču sa svojim roditeljima, braćom i sestrama. U jednoj rečenici – Referenti su za sve! I možda Skakavac sada nije tu da nas zabavi i natera na ples, uspeli smo da se snađemo i bez njega. Osmeh nam je svima na licima, i baš svi svaku pesmu pevamo horski. Šutiranje ne prestaje i malo malo nas žeđ natera da na brzinu odjurimo do toaleta. U Božidarcu je manje slobodnog prostora, a svi su raspoloženi za ples. Da, ovi ispred baš svi plešu. A vas koji mirno stojite pozadi u potpunosti razumemo, godine su to… Mada… Čini mi se da je na ovoj svirci manje ljudi nego inače, a to sam primetila jer sam u svakom trenutku mogla da vidim lica onih koji me okružuju. Pre, zbog velike gužve, to nikako nije bilo moguće. Osim toga, još jedna stvar počela je da mi smeta: Mi smo odveć stari za te stvari, što bi rekao Broj Jedan iz Alan Forda, ali mora se primetiti isti redosled pesama svaki put. Molim vas, menjajte to! I, zašto ne dočekasmo Vlast i opozicija? Šta, zabranjeno?

IMG_8816

Rečeno mi je kasnije da neke stvari nisu stigli da odsviraju, jer je kraj svirke morao biti tačno u ponoć. Stvarno nikome nije bilo do dodatnog cimanja sa obezbeđenjem. U redu, oprošteno ovaj put. A za sledeći: sve pesme, po mogućnosti drugačiji redosled, Skakavac i više ljudi!

Ostavite komentar