Ne tako davne Nove godine, oduzela sam kevi proslavu da bi me rodila. I dobila sam ime Milica. Moj stariji brat se ispovraćao kada sam se ja rodila. Simpatično, zar ne? Zanimljivo detinjstvo sam imala, bolesti su mogle samo pokojne vračare da mi skinu, i bila sam ošišana na tarzanku. Naučila sam da čitam i pišem i pre osnovne škole jer me je to zanimalo. Nisam imala želju da budem princeza, astronaut, pilot, kasirka i slično. Želela sam da pišem. Ali ne mogu reći da se bavim time. Čini me živom svakako, pa mi ni ne bi trebala neka korist od toga u materijalnom smislu. Idem u Filološku gimnaziju, mrtvi jezici. Ne šalim se, to je naziv smera u nekim zapisima, a negde klasični jezici. Ja sam jezički nekrofil. Novinarstvom želim na ovakav način da se bavim zato što se o tome ima svašta napisati, a bendovi ne dobijaju pažnju koju zaslužuju, niti imaju u nekim slučajevima dovoljan broj publike. Jer se ljudi hvataju komercijale, a toliko ima stvari koji su neotkrivene. Hajde zajedno da ih otkijemo!
Sve Miličine objave pogledajte ovde.
Milicu možete kontaktirati putem e-pošte milicaarbutina@pris.rs.
