Pre pet dana na Fejsbuku se pojavila objava u vezi sa objašnjenjem reči panker u čitanci za četvrti razred osnovne škole. Moram reći da se ista objava u mnogo manjoj razmeri vrtela po internetu i pre nešto više od godinu dana, ali ovom prilikom je primećena i od nje jedni prave katastrofu, dok drugi koriste medijsku priliku. Svakako se većina, narodski rečeno, primila.
Izvor: Facebook / Saša Borojević
Ovde se sigurno neću striktno držati teme, ali sve navedeno biće itekako povezano sa subjektom. Preko 10 godina sam u prilici da posmatram svoje kolege iz klupe, učionice, ustanove koja se naziva škola kako prihvataju, primaju ili ne primaju informacije i zadatke koji dolaze do njih. U dnevniku odeljenja u kom sam i ja, trenutno su 34 upisana učenika. U ovim godinama očekuje se već određena doza zrelosti i mogućnost snalaženja u nepoznatom, to jest pokazivanje doze inteligencije. Minimum tri puta nedeljno imam transfer blama, ako se samo držim teme vezane za subjekt kolumne. Prosečan broj učenika koji pročita lektiru je 3. Da, namerno sam napisao brojem, sada ću i rečima, troje učenika. Da li je desetina odeljenja koja se udostoji da pročita nešto što im može razviti svest, vokabular, pogled na svet, naša realnost? Očigledno jeste. Mogu potpisati da i u školama za koje prijemni nosi 100 bodova važi isto. Možda je cifra učenika koji su pročitali veća, ali pretpostavljam da onih koji čitaju sa razumevanjem i nije. S obzirom na to, nadam se da je bar ova standardna tročlana postava u mom odeljenju razumela barem 50% pročitanog, a bez bilo kakvog nipodaštavanja, o učenicima u školama koje nose ispod 60 poena ne bih ni da razmišljam.
Vratimo se na opis reči koji je toliko probudio i osvestio našu naciju. Nažalost, nisam još nigde naišao na celokupnu stranicu iz osuđene čitanke, ali možda je i srž čitave fame u tome što tu nije čitava stranica. Svako ko je ikada pročitao knjigu zna da se u fusnoti objašnjava kontekst reči, a u određenom tekstu to može biti i značenje reči. Dalje, pitanje koje se postavlja je da li je taj tekst uopšte pročitan u školi, koliko bi đaka četvrtog razreda osnovne škole, ako zna uopšte i značenje reči, ponovilo to što piše u jednom delu stranice udžbenika. Stalno se pronalaze određeni problemi koji u civilizovanom društvu služe da pokrenu rešavanje konkretnih problema. Ovo je za naše društvo pičkin dim, posebno zbog pridavanja značaja čak i od strane alternativnih medija.
Kroz čitav tekst do sada, a i kako idem ka kraju, provlačim svoja zapažanja kada su u pitanju komentari ljudi koji gaze četvrtom decenijom života, pa na gore. Gledam i komentare tipa: Kakav bi onda bio opis za starlete, političare i pevaljke?, gde se ne pokazuje ni trunčica razmišljanja usmerenog ka tome da su ti stvorovi nevidljivi u udžbenicima i da su oni na mnogo uticajnijim pozicijama za primećivanje, kao što su televizija, štampani mediji i internet. Oni koji su mog uzrasta spadaju ili u kategoriju ovih oko kojih svi kolektivno treba da ulože određenu dozu truda ili u one koji su svesni situacije i ne pucaju u prazno.
Nemojte pokazivati silu putem društvenih mreža. Ako već imate dete tih godina uzmite nešto u svoje ruke. Umesto da đipaju uz glavobolja od vina, pustite im, na primer, Cipjonku benda Goblini. Ni prvu ni drugu neće razumeti u tom momentu, ali će se, kroz nekoliko godina, setiti šta su slušali, a to neće biti beznačajno. Opšti strah ljudi vlada, oni koji su, kada su bili naših godina, slušali muziku koju tada sigurno nije baš bilo neuobičajeno slušati, danas svašta prećutkuju kako njihovi potomci ne bi bili izloženi surovim komentarima dece i roditelja, onih jebenih seljačina. Ne pristajte na to, učite decu pravim vrednostima. Neće daleko otići od puta kojim ste ih poveli.
Red je pozabaviti se malo i današnjom pank scenom, onima koji su na njoj. Pank je veoma opširan pojam, a ovom kolumnom se objektivno ne može pokriti ni 20% trenutne sveukupne situacije. Dođite malo na svirke, pogledajte šta se događa, pogledajte kako vaš vršnjak plaća piće četrnaestogodišnjoj devojčici, pogledajte kako mladići i devojke u prvom redu ne slušaju tekstove i ponavljaju banalne poruke. Nisu sav svetski pank Ramonsi, a domaći Goblini i Ritam Nereda. Idite na Streetriffs fest, koji se sada sada već organizuje u više gradova Srbije, pa i u regionu. Posetite Toxic Weekend i slične događaje. Pogledajte koliko ima podžanrova kod kojih ćete uz malo muke naći puno zajedničkih tačaka, upoznajte se sa pravim kvalitetom onoga što pank pravac nudi, pa vas neće dodirivati opis iz čitanke koji ste prostudirali na nivou naslova Muki Deponija pokazao pupak (foto) (video).
Nikakav problem se neće rešiti napadom na opis pankera u čitanci, jer to nije konkretan problem. Da nema etiketiranja, kako je naveo gospodin za kojeg ne mislim da je imao bilo kakvu lošu nameru, ne bi bilo ni panka. Ne kažem niti da je on imao banalno razmišljanje, ali sigurno da se celokupna objava ne bi u ovoj meri proširila po internetu da se sastojala iz 500 reči, pa je tako odabran siguran put.
Pridavanjem značaja tome dajete glasove političarima, rejting Pinku, Informeru i njima sličnima, a ništa se promeniti neće. Manjina omladine koja posećuje koncerte i dalje će imati nezapažene uspehe, jer su njihovi uspesi retki, pošto pank ne doživljavaju kao podsticaj i motivaciju za razvoj, rad i uspeh, već kao povod za opijanje, dangubu i prazne usklike.
Svaka čast svima koji su u skladu sa tim, zaista posebnim stilom, koji imaju korektne razloge zašto ih pank privlači, koji za tu scenu žive i nešto čine svakodnevno. I nije samo u pitanju pank. Ne bi metalca u čitanci opisali kao dobrodušnog anđela. Opis bi bio sličan. U pitanju je čitava alternativna kultura, gde mi kao činioci iste treba da se skoncentrišemo na stvaranje boljitka, čime ćemo najbolje započeti borbu protiv surovog dna u kojem se nalazimo.
Pokušao sam da zaobiđem ovu temu, ali voleo bih da bar nekoliko ljudi pročita napisano i razmisli. Za ovo nisam izdvojio ni sat vremena, ne jer mislim da nije vredno, već jer vreme konstantno teče i već sutra će se roditi nov problem, koji deluje kao bacanje peska u oči. Nisam se skoncentrisao na raznovrsnost korišćenih termina koliko bih želeo, ali ako poruka ovog teksta barem nekim delom urodi plodom to će biti moja najveća nagrada.
