Iskrenost je reč koja se mnogo spominje u rokenrol priči. Ljudi bez prestanka lupaju glavu o tome da li su izvođači koje slušaju, vole, u koje se kunu i na koje se seku iskreni, ili je to sve samo jedna mnogo kvalitetno osmišljena predstava radi lake love i provoda. Na današnji dan, pre 11 godina, nas je napustio čovek za kojeg se sa stoprocentnom sigurnošću moglo reći da je živeo i mislio sve što je svirao i pevao i na čije se muzičko nasleđe svakako treba osvrnuti, ko god on bio i šta god radio izvan toga.
Jon Andreas Nödtveidt je rođen 28. juna 1975. godine, u švedskom gradu Stromstad. Kako je Švedska bila pogodan teren za metal ekstremnijeg usmerenja, vrlo je lako bilo za njega da počne kao jako mlad da sluša i svira gitaru. Kao inspiraciju i uzore je isticao Judas Priest, Mercyful Fate, Iron Maiden i Manowar, thrash metal ikone poput Kreatora, Possesseda, Exodusa i Destructiona, kao i pionire ekstremnog metala poput Venoma, Celtic Frosta, Morbid Angela, Bathorya i Hellhammera. Sa 12 godina osniva prvi bend pod imenom Thunder sa svojim bratom Emilom Nödtveidtom, koji nam kasnije postaje poznat kao član gothic industrial benda Deathstars. Sa ovim bendom je snimio prve demo snimke i takmičio se na lokalnom takmičenju rok bendova. Nedugo nakon toga odlučuje da se posveti agresivnijem i mračnijem fazonu, a kao produkt te težnje nastaje thrash metal bend Siren`s Yell. Pored Jona, članovi benda su bili bubnjar Ole Ohman i basista Peter Palmdahl, budući saborci. Snimljen je jedan demo, ali se bend raspao jako brzo jer se Jon i Ole nisu osećali potpuno komforno i ostvareno u njemu. Jon se u isto vreme pridružio i thrash metal bendu Rabbit`s Carrot, ali ni to nije dugo trajalo.
Težnja za još mračnijim tekstovima i brutalnijom muzikom se sve više pojačavala i tako se ubrzo rodio novi entitet pod imenom Dissection. Jon je pozvao Petera Palmdahla i Olea Ohmana da se pridruže novom bendu i da zajedno izguraju ono što su zamislili, a nisu bili u mogućnosti da ostvare ranije. Ubrzo je bend objavio snimak sa probe pod imenom Severing Into Shreds, koji su poslali raznim andergraund fanzinima širom sveta. Uporedo sa tim, Jon je bio urednik fanzina Mega Mag i bavio se organizovanjem svirki. Bendu se priključio i Mattias Johansson kao druga gitara, i ubrzo su imali svoj prvi nastup gde su otvarali za death metal bend Entombed, kojem je nedavno izašao kultni album prvenac pod imenom Left Hand Path. Ubrzo ulaze u studio i snimaju demo pod imenom The Grief Prophecy, na kojem je već bilo potpuno jasno da se bend otisnuo u death metal vode. Omot za ovaj demo je radio vizuelni umetnik pod imenom Necrolord, sa kojim će bend nastaviti saradnju na svim budućim izdanjima.
Nekoliko meseci kasnije, umesto Johanssona u bend dolazi John Zwetsloot, i tako je počeo razvitak stila koji će vrlo uskoro postati prepoznatljiv. Kada je Dead iz Mayhema izvršio samoubistvo 1991. godine, Dissection je na nastupu u Falkenbergu, u Švedskoj, odsvirao Freezing Moon njemu u čast i napravio ograničeni tiraž The Grief Prophecy demoa sa omotom koji je nacrtao Dead lično. Jon je dosta vremena provodio u Oslu i viđao se sa ljudima sa tamošnje blek metal scene. Tamo je postao član organizacije Black Circle, koja je sebe nazivala blek metal mafijom. Priključio se i bendu Satanized, sa kojim je snimio jedan demo i odsvirao jednu svirku. Na jesen iste godine Dissection snima EP pod nazivom Into Infinite Obscurity. Na njemu se nalaze pesme Shadow Over Lost Kingdom, Son Of Mourning, kao i akusticno delo po kojem je EP dobio ime. Akustični komadi poput ovog između pesama na albumima su postali jedni od obeležja benda i izdvajaće ih od drugih bendova na sceni. Necrolord je dizajnirao simbol po kojem će bend postati poznat, plameni krst sa očima, koji se prvi put pojavio na majicama koje je bend tada prodavao.
Krajem godine se desio specijalni nastup u Norveškoj na kojem su Jon i Ole zajedno sa Euronymousom iz Mayhema odsvirali Freezing Moon. Iza organizacije ove svirke je stajao Black circle, koji je u tom trenutku već uveliko širio strah i bio ozloglašen. Naredne godine je izašla promo kaseta sa četiri pesme, koje su se na kraju našle na albumu prvencu, a Jon se priključio i projektu pod imenom The Black sa kojim je sledeće godine objavio album pod imenom The Priest Of Satan. Naredne godine bend ulazi u studio i snima svoj album prvenac pod nazivom The Somberlain. Njihov melodični blek metal je najzad zaživeo u svom punom potencijalu. Uz originalne i inovativne kompozicije, pažnju su privukli i Jonovi tekstovi prepuni depresije, očaja i hladnoće. U pitanju je lavina teških emocija na koju niko nije mogao ostati ravnodušan. Pesme poput The Somberlain, Into The Cold Wings Of Nowhere i Mistress Of The Bleeding Sorrow govore same za sebe. Album je posvećen Euronymousu, koji je ubijen nešto ranije te godine, a koji je, na neki način, bio Jonov duhovni vođa. Kako je vreme prolazilo, počeo je da se širi glas o mladom bendu predvođenim harizmatičnim frontmenom koji ruši sve pred sobom.
U bendu je napravljena još jedna promena u postavi, John Zwetsloot je zamenjen Johanom Normanom iz benda Satanized. Potpisali su ugovor za Nuclear Blast i počeli snimanje svog drugog albuma. U isto vreme je Jon počeo da se interesuje za okultizam, što će kasnije odrediti sudbinu i njega i benda, a posle toga više ništa neće biti isto. On i Norman su se priključili novoosnovanoj sekti pod imenom Misanthropic Luciferian Order. Bend je opet doživeo promenu u postavi. Ovaj put je Ole Ohman zamenjen Tobiasom Kellgrenom, takođe iz benda Satanized. Drugi album benda pod imenom Storm Of The Light`s Bane je izašao u novembru 1995. godine. Storm je nastavio tamo gde je The Somberlain stao, samo muzički daleko kvalitetnije, sa još agresivnijim pristupom i daleko mračnijim tekstovima, koji su ovog puta direktno oslikavali Jonova verska ubeđenj,a koja su pod uticajem članstva u MLO počela da budu sve izraženija u njegovom obraćanju svetu oko sebe. Bend se zaputio na turneju dugačku dve godine. Ubrzo je usledila i zajednička turneja Gods Of Darkness sa bendovima In Flames, Dimmu Borgir i Cradle of Filth. Po mišljenju mnogih, Dissection je ukrao šou spomenutim bendovima koji su tada već bili prilično estabilirana imena, i to zahvaljujući Jonovoj harizmatičnosti i energiji, koje kao da nisu bile sa ovog sveta. Turneja je kulminirala nastupom na Wacken festivalu, gde je snimljen i živi album pod imenom Live Legacy, kao i nastup na Nuclear Blast festivalu.
Iako je bend došao do svog vrhunca, odnosi među njegovim članovima su se srozali. Jon je shvatio da ostali ne dele ista ideološka ubeđenja i da nisu spremni da stanu iza novih ideja, nastalih pod uticajem antikosmičkog satanizma koji je propovedao MLO i odlučio je da raspusti bend zbog toga. Johan Norman je napustio MLO i sakrio se, jer se plašio osvete. Nedugo posle toga, desio se događaj koji je promenio dalji tok Jonovog života. On i Vlad, čovek koji je takođe bio član MLO, izvršili su ubistvo čoveka koji je bio gej i alžirske nacionalnosti. Motiv ubistva je nepoznat, kao i ko je od njih tačno ispalio metak u žrtvu. Ubistvo je prijavila Vladova devojka i oni su uhapšeni i osuđeni na po deset godina zatvora. Počele su da kruže priče da je u pitanju ritualno ubistvo, kao i da je postojala lista potencijalnih žrtava na kojoj su bili bivši članovi Dissectiona i Jonova devojka. Švedska policija je ovo ubistvo označila kao čin homofobije i rasizma, i slučaj se proširio u javnosti. Otišlo je toliko daleko, da je po ovom događaju napravljen i film.
Dok je služio kaznu, Jon je još dublje ušao u srž antikosmičke ideologije. Posle određenog vremena koje je proveo u izolaciji, dobio je pristup akustičnoj gitari i počeo je rad na trećem albumu Dissectiona. Boravak u zatvoru ga nije sprečio da počne da traži nove članove za bend, s tim što je ovaj put kao uslov postavio da svi članovi moraju biti posvećeni satanisti. Na mesto novog bubnjara je trebalo da dođe Faust iz Emperora, koji je takođe osuđen za ubistvo gej muškarca, ali je saradnja ubrzo propala zbog neslaganja oko ideologije. Bendu su pristupili Tomas Asklund i Set Teitan, za koje je prethodno utvrđeno da su ideološki podobni. Od tog trenutka, bend je stavljen pod totalnu upravo MLO. Jon je pušten na slobodu posle 6 odsluženih godina i po njegovom izlasku je bend počeo sa radom. Posle samo mesec dana od oslobađanja, zakazan je povratnički koncert koji je rasprodat dva puta, uz prebacivanje na veću lokaciju. Osim lokalnih fanova, dolazili su i ljudi iz ostatka sveta, i to je ono što nam govori o veličini ovog benda. Posle 7 godina neaktivnosti, bend je postao veći nego ikada i ušao je u red najtiražnijih ekstremnih metal bendova ikada. Koncert je nazvan Rebirth of Dissection. Snimljen je i objavljen, a za njim je usledila turneja pod istim imenom.
Pored totalnog trijumfa, desio se i incident koji je prouzrokovao Dave Mustaine iz benda Megadeth. Izdejstvovao je da Dissectionov nastup na festivalu u Izraelu bude otkazan, a kao razlog za to je naveo da ne želi da deli binu sa satanističkim bendom jer oseća da to nije dobro po njega. Naravno, Jon je odreagovao, nazvao ga kukavicom i pozvao ga da se suoče. Teren je bio spreman za izlazak trećeg i poslednjeg albuma Dissectiona pod imenom Reinkaos. Album je stilski totalno drugačiji u odnosu na svoje prethodnike. Muzički je bio baziran na heavy metalu pomešanim sa gotenburškim melodic death metalom, a tekstualno je udarao još direktnije nego prethodnici. Tekstovi su ovaj put sadržali formule i invokacije iz knjige Liber Azerate, koja je bila manifest MLO. Mnogi fanovi su bili razočarani u album i počeli su da okreću leđa bendu, a bilo je i onih koji su upravo ovim albumom otkrili čar i snagu ovog benda. Posle objavljivanja albuma, bila su planirana dva koncerta u Americi i jedan u Švedskoj. Koncerti u Americi su otkazani zbog zabrane ulaska u zemlju osuđenom ubici. Koncert u Stokholmu je planiran kao veliko finale i najavljen kao oproštajni. Jon je išao po gradu i lično pozivao ljude da dođu, te time omogućio da arena još jednom bude puna. Pripremljene su masivna scenografija i pirotehnika kakve do sad bend nije koristio. Album Reinkaos je odsviran u celini, zajedno sa još nekoliko starih hitova. Poslednja pesma koja je odsvirana je bila Maha Kali. Izabrana je sa razlogom, a niko nije znao o čemu se radi. Na kraju pesme je Jon simbolično bacio svoju gitaru u publiku i time je bilo jasno da je ovo kraj benda. Smatrao je da je sa ovim bendom dostigao sve što je želeo i čemu je težio i da nema više potrebe da nastavi.
Osim o bendu, u intervjuima je bio pitan i za ubistvo u kojem je učestvovao. Nije želeo mnogo da priča o tome iz poštovanja prema prema porodici žrtve i dodao da svakako nije ponosan na to što je uradio. Nedugo posle toga, svojoj devojci i svom ocu je poslao oproštajna pisma, kao i imena ljudi kojima treba da se zahvale u njegovo ime. Nekome od prijatelja je rekao da će biti odsutan dugo i da ide u Transilvaniju, sto je zapravo bila referenca na natpis na majici Deada iz Mayhema u trenutku samoubistva. Jonova porodica je obavestila policiju o njegovom nestanku.
Godine 2006, 13. avgusta, Jon Nodtveidt je pronađen mrtav u svom stanu. Sudeći po policijskim izveštajima, u pitanju je ritualno samoubistvo koje je planirano neko duže vreme. Usledio je šok koji je potresao njegovu porodicu, a i kolege sa scene i fanove. Attila Csihar i Hellhammer iz Mayhema su izrazili veliko žaljenje za smrt čoveka kojeg su znali još od početka devedesetih, sa kojim su delili binu i bili prijatelji.
Mišljenja oko ovog događaja su strogo podeljena. Jedni žale, drugi se utrkuju ko će reći više loših stvari o njemu sa opravdanjem kako je zaslužio takav kraj. Ljudi koji su ga poznavali o njemu pričaju sve najbolje. Kako fanovi, tako i ostali muzičari sa scene. Možda je sve ovako i trebalo da bude, možda i nije, ali nesumnjivo da je svet ostao bez, zasigurno, jednog od najiskrenijih muzičara i umetnika ikada, koji je do kraja zadržao svoj integritet. Slagali se mi sa njegovom ideologijom ili ne, činjenica je da je čovek ostao dosledan do samog kraja i moramo se složiti da nema mnogo ljudi koji se mogu pohvaliti tako nečim. Njegova dostignuća svakako možemo voleti i ceniti, bez da pratimo ideologiju koju je on pratio. Vreme prolazi, a nama ostaje samo da se sećamo i pamtimo jednog od najmoćnijih velikana u rok muzici ikada i da nam sve ovo posluži kao škola života.
