Usled nejasne odluke organizatora da se otvaranje kapije festivala, te prolaz posetilaca započne u 19:30 časova, zanemarljivo malo smo zakasnili na Explosive Stage, gde nas je čekao izvođač koji otvara ovogodišnje izdanje EXIT festivala na najekstremnijoj bini, metalcore sastav Sequence. Momci dolaze iz Sente, a stil koji sviraju možemo okarakterisati kao modern metal/metalcore podpravac. Prokletstvo prvog benda koji svojim nastupom zapolinje prvi dan EXIT-a, na bilo kojoj pozornici, ogleda se u gotovo nikakvom ili minornom odzivu publike. Ipak, koliko god to zvučalo kao kliše, momcima to ni na koji način nije predstavljalo problem, niti ih sprečavalo da se zabave, te da malobrojnim posetiocima pruže izvrstan šou. Prisutnoj publici predstavili su nekoliko numera sa debitantskog izdanja, koje nosi naziv Faith In Me. Nastup sastava Sequence na ovogodišnjem izdanju festivala karakterišu tehničko-sviračka besprekornost, stabilnost i uigranost, a, takođe, i abnormalna količina energije koju je bend isporučivao sa bine. Članovi benda su se neprekidno kretali po sceni, penjući se na monitore, dok je jedan od gitarista benda, zahvaljujući wi-fi tehnologiji, nekoliko puta sišao u publiku i priredio fantastičan provod. Sastav je na autora ovih redova ostavio izuzetno pozitivne utiske, te se nadam da će ljudi obratiti malo više pažnje na ovaj sastav u periodima koji predstoje.
Nakon tridesetominutnog nastupa grupe Sequence, usledilo je vreme za drugog izvođača na Explosive-u. Priliku da ove godine nastupe na EXIT-u dobili su moji sugrađani, sastav Superhammer. Za one neupućene, reč je o muzičkom projektu bračnog para Stanić, metalnih boraca koji na razne načine obitavaju unutar isto tako metalne nam scene. Bend se, tada nešto većem broju posetilaca u odnosu na onaj koji je prisustvovao nastupu Sequence-a, predstavio odsviravši nekoliko autorskih numera, kao i nekoliko obrada. Ovom dvojcu se za koncertne potrebe pridružuje ritam sekcija, koju čine siloviti Vojin Ratković na poziciji bubnjara i Milan Andrejić kao bass gitarista. Ove večeri se sastavu, kao ritam gitarista, pridružio Luka Matković, član grupe Quasarborn, koji je ujedno i dugogodišnji saradnih benda Superhammer. Nastup je bio korektan, svirački dobar i relativno statičan. Sastav je, nakon trideset minuta, svoj nastup okončao obradom kultne numere Children Of The Grave, još kultnijeg sastava Black Sabbath. Grupa ili, pak, projekat, kako god želite da ih nazovete, Superhammer je odsvirala dobar koncert i, baš kao ubojiti momci iz Sente, napravila odličnu uvertiru za nastupe koji su predstojali.
Nakon udara superiornog čekića, relociramo se na Fusion Stage, gde smo čekali na nastup kantautorke Ane Ćurčin i njenog pratećeg benda. Njen nastup je počeo u petnaest do deset. Mogu slobodno da kažem da je ovaj deo prve festivalske večeri na mene ostavio izuzetan utisak. Ana se prisutnoj, ne tako mnogobrojnoj publici, tokom jednoipočasovnog nastupa predstavila svirajući autorske numere iz dvoje diskografije. Nastup je bio besprekoran, u pravom smislu te reči. Emotivni naboj koji sam tokom istog osetio, kao i iskonska pasija svih članova benda i Ane, koji bivaju ispoljeni u formi čudesne hegemonije, teško je opisati na pravi način. Divan koncert, divna katarzična energija koju nam je Ana, zajedno sa svojim bendom, nesebično poklonila. Zaista fantastičan koncert, te pun pogodak apropo odluke organizatora. Spiritualna utopija i predivna melanholična atmosfera koja je nastala, verujem da nikoga nije ostavila ravnodušnim. Mene, svakako, nije.
Posle brilijantnog nastupa fantastične Ane, vraćamo se na Explosive Stage, gde nas, ovog puta, čekaju co-headlineri prvog festivalskog dana, ruska Arkona, sastav koji nije nužno potrebno predstavljati domaćoj publici. Tome u prilog svedoči i činjenica u obličju sinoćnjeg koncerta. Nakon atmosferičnog folk introa, sastav je stupio na scenu. Nastup počinju energično, na bini se pojavljuje i frontwoman sastava, vokalistinja Maša, koja samom pojavom izaziva abnormalne reakcije publike. Pozdrav braćo, pozdrav Srbijo! – uzviknula je. Nižu se numere, a gotovo svaka od njih biva ispraćena ludačkom reakcijom publike, ponajviše manifestovanom šutkama, aplauzom i uzvicima, koji gotovo da nisu prestajali tokom nastupa ovog ruskog pagan/folk metal sastava. Maša raspolaže neverovatno dobrim vokalnim kapacitetima, od furioznih growl tehnika, do nežnih, senzibilnih, clean vokala. Poseban trenutak na koncertu dogodio se tokom izvođenja numere Serbia, koja je probudila posebne reakcije domaće publike. Ne, čitav koncert Arkone zapravo je, neprestano, neumorno budio i tražio povratne reakcije publike. Sastav je iz iste izvukao maksimum i svim prisutnima održao čas iz oblasti razmene energije i scensko-sviračkog ponašanja. nastup su okončali hit numerama Stenka Na Stenku i Yarilo. nakon jednočasovne izvedbe sastav se, sasvim vidno zadovoljan odsviranim koncertom, pozdravio sa srpskom publikom i napustio Explosive Stage.
U ponoć se, po prvi put do tada, selim na Future Shock Stage, na kojem u tom trenutku treba da nastupi beogradski stoner rock sastav Remedy. Jako sam se radovao ovom koncertu, a kada se isti dogodio radovao sam se još više. Kada sam se spustio u prostor Petrovaradinske tvrđave, zatekao sam ga skoro praznog, što je probudilo skepsu da li će Remedy čuti neka pristojna cifra posetilaca. na svu sreću, tokom koncerta se prostor punio, a reakcije publike bejahu sve intenzivnije. Bend je bio odličan – raspoložen, usviran, profesionalan, bez ikakve sumnje. Predstavili su publici materijal sa predstojećeg, debitantskog, dugosvirajućeg izdanja, koje će, prema najavama, biti objavljeno tokom sledeće godine. Sudeći po materijalu koji sam više puta imao prilike da čujem, što tokom izvedbi uživo, što na snimcima, mogu da kažem da će album obilovati hit momentima i sjajnim pesmama, što je i svojevrsna karakteristika autorskog rada Kojota, ali i ostatka sastava. Svirali su četrdeset minuta, nakon čega su se pozdravili sa publikom i istupili sa scene.
Po završetku Remedy-ja, usledio je nastup headlinera celokupnog programa prve festivalske večeri, nekadašnjeg člana legendarnog sastava Oasis, Liama Gallaghera, na Main Stage-u. Preda mnom – more ljudi. Gallagher svoj nastup započinje numerom Rock ‘n’ Roll Star. Nižu se, zatim, numere iz bogate diskografske istorije ovog slavnog muzičara. Gallagher je na ovom koncertu izveo i dve nove numere, za koje je snimio i spotove – Wall Of Glass i Chinatown, za koju je spot objavio juče, na dan koncerta na tvrđavi. Ponašao se ležerno, opušteno, bez naročite energije, niti interaktivnih momenata. Publika je, uprkos tome, uživala i euforično podržala ovog umetnika. Pozitivna energija bila je, svakako, predodređena, iz više razloga, i kao takva cirkulisala je neumorno ovim delom večeri. Usled nesnosne prašine, te mojih zdravstvenih problema prouzrokovanih istom, bejah prinuđen da se vratim na Explosive Stage, te Liamov nastup nisam uspeo da ispratim u celosti.
Na Explosive bini svoj nastup je kraju privodio švajcarski industial black metal sastav Samael. Koliko sam uspeo da primetim, pred sobom su imali nešto manju cifru prisutnih u odnosu na Arkonu, ali je publika svakako dobro reagovala na njihov nastup. Pred kraj je sastav odsvirao numeru Angel Of Wrath, koja će se naći na novom dugosvirajućem izdanju benda, koje će nositi naziv Hegemony. Nastup su okončali odsviravši numeru The Truth Is Marchin On. Poklonili su se, pozdravili sa publikom, istoj podelili trzalica i palice, a potom napustili binu.
Pređosmo, ponovo na Future Shock binu, gde je na red došao novosadski punk sastav Penetratori. Bend je publici, koja je bila izuzetno, meni čak i pomalo začuđujuće energična, predstavio isključivo autorski materijal. U suštini, radi se o najuobičajenijoj formi stvaranja punk pesme. Bend je zvučao korektno, ali je na sceni izgledao neuverljivo i povrh sjajne povratne reakcije prisutne publike. Nakon tridesetominutnog koncerta zahvalili su se publici i napustili binu.
Seleći se sa bine na binu, ponovo smo završili na Explosive-u. U dva sata i četrdeset pet minuta iza ponoći bilo je vreme za fantastični Void Inn, beogradski alternativni rock/metal sastav sa glavnim ženskim vokalima. Ubojitim, da naglasim. Svoj nastup započeli su obradom numere Symphtom Of The Universe, kultnih Sabbatha. Potom su nizali numere sa debi albuma I Can Hope. Iako je ogroman deo publike već napustio prostor ispred bine, oni prisutni uživali su u sjajnoj izvedbi ovog sastava. Svaki član benda je podjednako doprinosio razvitku i održavanju pozitivne energije i razmeni iste sa publikom. Sastav je i prošao kroz promene u postavi, pa su tako na ovom nastupu predstavili novog bubnjara, Marka Mrčaricu, kojem je ovo bio jedan od prvih nastupa sa bendom. Svoj udeo u ovogodišnjem izdanju EXIT festivala okončali su numerom I Can Hope. Ponoviću da ovaj sastav smatram draguljem domaće alternativne scene.
Poslednji bend koji smo ispratili prvog festivalskog dana bio je gornjomilanovački alternativni rock sastav Bjesovi, koji je nastupio na Fusion Stage-u. Kao i uvek, zvučali su izuzetno usvirano i stabilno, te u tom kontekstu pokazali nivo umeća koji treba da se poštuje. Tokom nastupa publika je mogla da čuje sada već legendarne hitove benda, na koje nije mogla da ostane imuna. Nakon jednočasovne izvedbe, koja je objadinila staru i novu eru Bjesova, bend je pred zoru okončao nastup.
Shodno svemu što sam izrekao, sasvim je jasno da smatram da je prvi dan šesnaestog izdanja EXIT festivala protekao i više nego uspešno. Ostanite uz nas i u narednim danima jer je Leto ljubavi tek počelo.
