Dobar dan, dve karte za Novi Sad… Nešto više od dva sata kasnije i zagrevanje za prvi dan To Be Punk. festivala počinje. Sparno veče i prljavštinu iz presporog voza je ublažilo hladno pivo iz lokalnog dragstora. Činilo mi se kao da nam je trebalo par hiljada godina, ali napokon stigosmo i do Fabrike. Na moju veliku tugu i žalost smo propustili prva dva benda, See it my way i bend Psi. Nemate pojma koliko mi je krivo, ljudi.
Contra, treći bend po redosledu, iako veoma glasan i energičan bend nije uspeo da prizove ljude. Da li je publika kasnila zbog prevoza ili nečeg drugog, ne znam zaista, ali Fabrika je u 22 časa bila poluprazna.
Sledeći bend dolazi iz Engleske u nameri da pokida to veče. Tako je i bilo, Grade 2 je pank bend koji je prvi put došao da svira u Srbiji i definitivno pokazao da će se vratiti. Bubnjar je svirao zatvorenih očiji, ej! Nadam se da će se uskoro vratiti da sviraju i takođe, nadam se živahnijoj publici.
Bend Crisis, iliti momci u crnom, takođe dolaze iz Engleske. Nažalost ni ovi ljudi nisu uspeli da ožive publiku, a verujte da nije do benda. Novosađani, đuskate li vi? Čast izuzecima.
Celo veče je bilo poprilično mrtvo do poslednjeg benda. Lost Propelleros je vrućinu u sali podigao na jedva izdržljiv nivo. Neki smo podigli kose u punđe, a neki su se skinuli do pojasa. Publika je napokon živnula i bilo je neizbežno da odsviraju bar dve pesme na bis.
Volela bih da mogu da kažem da je veče bilo sjajno i da smo oduševljeni izašli na ulice. Volela bih takođe da na sledećem festivalu bude više živih ljudi među publikom. Ispoštujte bendove kad ste već došli na svirku!
Autor: Teodora Janković
Prvi na scenu druge večeri stupio je veoma mlad, hardkor bend, Mind prison. Ovo im je tek druga svirka, a iza sebe imaju objavljeno tek jedno izdanje, koje nosi naziv Ruins Of Love. Uprkos tome, odali utisak iskusnog benda. Bili su vrlo energični, pa je očigledno da im prija scena. Tehnički su skroz korektno odradili svoj deo posla, pa možemo zaključiti da ovaj bend ima svetlu budućnost. Ono što mi se nije dopalo za vreme njihovog nastupa je to što je vokalista održao jedan malo duži govor o hardkor/pank sceni, što je bilo malo bespotrebno u tom trenutku. Publike je bilo iznenađujuće mnogo za vreme njihovog nastupa.
Posle kratke pauze, kako je krenulo sa svirkom sledećeg benda, tako smo svi mogli osetiti ogroman nalet energije. Bukvalno smo bili oduvani količinom moći koju je ovaj bend slao sa bine. U pitanju je zagrebački bend CC. Odavno nisam video da jedan hardkor bend ovoliko uživa na sceni, a i da pritom ima dobre vokalne aranžmane. Interesantan detalj je to da je glavni vokal žensko, ali to nije osporavalo činjenicu koliko je vokal moćan, ali nažalost i ne toliko razumljiv. U svakom slučaju iskreno preporučujem odlazak na neki od njihovih nastupa, garantujem da ćete osetiti nešto što niste nikad od nekog hardkor benda.
Sledeći na binu je izašao bend Honesty. Ovo je još jedan, vrlo energičan hardkor pank bend, koji je doputovao čak iz Pariza. Već za vreme prve pesme vokalista je sišao sa bine i pevao iz prvih redova. I ovde je bio slučaj da su vokali nerazumljivi. Poruke koje njihove pesme šalju su najviše političke prirode, te bih rekao da diraju u suštinu. Posle nekog vremena i gitarista je sišao sa bine, ali razmaženoj novosadskoj publici to nije bilo dovoljno. Reakcija publike je bila znatno slabija nego za vreme prethodnog benda, što ovi momci nikako nisu zaslužili.
Opet kratka pauza, pa na binu izađoše i momci iz benda Reflection. Publika je bila lepo zagrejana posle prethodnih bendova, tako da bih rekao da su dobili i najbolji termin. Ovaj bend je melodijski i muzički dosta zanimljiv, muzika im vuče na hardkor koji se provlačio 90ih godina. Vokalista je bio veoma energičan, a svu emociju iz pesama smo mogli itekako da osetimo kroz njegovo ponašanje na bini. Publika je bolje odreagovala na njihov nastup, a ovi momci definitivno zaslužuju više od pola sata svirke.
Još jedan bend koji nije iz Srbije, ali ima stav da su granice između zemalja sranje. U pitanju je bugarski King of Sorrow. Njihova muzika je možda i najčvršća bila večeras-hardkor koji se graniči i sa metalkorom, uz uplive breakdowna. Jednu od poruka u njihovim pesmama već spomenuh, a dalje su se provlačile i poruke protiv nasilja nad životinjama, ali i protiv droge i alkoholizma, te možemo zaključiti da ovaj bend čine dobre duše. Nažalost, nastup ovog benda nije bio baš za pohvalu. Bubnjar je u nekoliko navrata ispao iz ritma, te je malo i omeo ostatak benda. Vokal je bio podosta nereazumljiv i ne baš dobar. Čulo se dosta falša i ispadanja iz intonacije i bilo je baš primetno. Momci jesu energični i prave solidnu atmosferu, ali nisu uspeli da sakriju neke početničke greške iza toga. Bili su najveće razočaranje za veče.
Definicija panka i hardkora je stupila na binu. Reč je o zagrebačko-kragujevačkom bendu pod nazivom The Truth. Ovako nešto je moglo da se vidi i čuje između osamdesetih i devedesetih, kada je hardkor pank bio na udaru. Ja se prvi put susrećem sa ovako nečim, te ne mogu da sakrijem svoje oduševljenje. Ovo je bilo sirovo, jako, moćno, besno i svi ostali jaki epiteti. Da li treba da spominjem da je zvuk zapravo bio užasan? Ispadam kontradiktoran sada, ali ono što hoću da kažem je da ovaj bend ide u toliko lošu krajnost, da zapravo zvuči dobro. Dve preterano distorzirane gitare, divljačke bas deonice, brzi pank ritmovi, totalno nerazumljiv vokal, mnogo, mnogo buke, ali i još više energije su dali fantastičnu celinu koja se gotovo uopšte ne viđa u ovo vreme. Evidentno je koliko su ovi iskusni momci posvećeni i koliko zapravo vole pank. Skidam kapu, pošto su i jedni od najstarijih izvođača bili sinoć.
Sledeći na binu je izašao bend kom sam se ja ponajviše radovao, a verujem da nisam jedini. Jedan od najpoznatijih melodičnih pank bendova, Vodka Juniors. Prvi vokali ove večeri, koji su zapravo bili razumljivi, su bili od ovog benda. Ovaj bend je takođe i najbolje opremljen, uz neke kompjuterske efekte i matrice. Po mom mišljenju, ali i mišljenju mnogih pankera, tome nema mesta u panku. No, to ne osporava činjenicu da ovaj bend jebeno dobro zvuči. Bubnjar, koji je inače veoma interesantan, simpatičan i vrlo energičan lik, je sišao sa bubnjeva i uzeo mikrofon, uz rečenicu oduvek sam želeo da budem pevač, te je za vreme pesme koju je pevao, sišao sa bine i, sa sve mirkofonom, ušao u šutku. Publika je, očekivano, odlično odreagovala na nastup ovih momaka, te slobodno mogu da kažem da su ukrali šou.
Za kraj, ostao je moj omiljeni bend svih vremena. Pank rok institucija iz Smederevske Palanke, Six Pack. Kratki repertoar su činile neke od njhovih najstarijih pesama, ali koje su naravno i najpoznatije. Publika je, nažalost, bila dosta statična, ali je u isti mah i bilo mnogo simpatizera ovog benda. Lepo je videti da bend sa ovolikim stažom i dalje ima toliko energije, te su maksimalno iskoristili svojih pola sata. Za kraj je publika, maltene jednoglasno, otpevala pesmu Poslednja kap uz bend. Tom pesmom su nas pozdravili i okončali To be punk festival.
Iskreno me je iznenadio odziv za vreme drugog dana festivala, s obzirom na to da je samo kilometar ipo dalje, u isto vreme bio održavan i Blokstok festival. Publika je bila iznenađujuće responzivna, vrlo prijateljski nastrojena i skroz komunikativna, što se baš i ne dešava često u Novom Sadu. Ovogodišnji To be punk je daleko bolje prošao, u poređenju sa prošlogodišnjim. Organizacija istog je bila daleko bolja. Iako je imala pune ruke posla, tehničarska ekipa Fabrike je bila besprekorna. Tehničkih problema nije bilo, i sve je prošlo u najboljem redu, na veoma visokom nivou. Verujem da će sledeće godine festival biti još veći i još posećeniji.
