Krenula je praznična depresija, a ni hladnoća ne zaostaje za njom. Ljudi se trude da na silu budu srećni, zato što im je neko rekao da tako treba. Po gradu se dešavaju razne zajebancije za sve uzraste. Ceo grad se pretvorio u jedan veliki vašar, gde za svakoga ima po nešto. Bijelo Dugme je Beogradu dalo četvrti nastup u roku od mesec dana. Mnogi su nezadovoljni onim što su videli u Areni, a smatraju i da su prevareni. Nisam prisustvovao ni jednom od tih koncerata, ali sam pogledao par videa na internetu i video o čemu se radi. Moram reći da se ni meni nije svidela ova varijanta sa trubačima, ali sam svakako odlučio da odem ispred skupštine, jer je ovo možda poslednja prilika da se vidi bar delić te priče koja je nekada ovom delu sveta značila mnogo.
Jetpack
Posle nekog nebitnog DJ-a, kojem ni pseudonim nisam zapamtio, izašla je voditeljka programa i najavila Dugme. Na binu su istrčali Alen i Brega u jaknama, a za njima i orkestar. Brega je na sebi imao neku čudnu šubaru kojoj sam se smejao sve vreme. Nastup su otvorili sa starim hitom Ne spavaj mala moja muzika dok svira. U publici je krenuo trans sa početkom prvih taktova, a Alen je dirigovao sa bine. Svi su zaboravili na hladnoću koja je probadala kosti i prepustili su se energiji koja je dolazila sa bine. Iako je ovaj put sigurno u publici bilo manje rokera nego ikada, pokazalo se da, koliko god bio nepopularan danas, rokenrol pokreće i nosi sve prisutne i da se na njega ne može ostati ravnodušan. Jedna od prvih pesama na listi je bila Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo. Iako kult Juge danas nosi negativnu konotaciju zbog neoliberalnih i ekstremno desničarskih propagandi kojima se opasno trujemo već godinama, u masi su se mogle naći zastave te nikad prežaljene države u kojoj su se ljudi osećali lepo i bili srećni. Ta pesma je starije generacije vratila u njihovu mladost i oživela uspomene na državu koja im je omogućila da žive kako im dolikuje, a mladima je plasirala ideju o nečemu lepom i produktivnom. Ređali su se i stari hitovi iz doba Bebeka kao što su Ipak poželim neko pismo, Doživjeti stotu, Svi marš na ples, Tako ti je mala moja kad ljubi Bosanac, Na zadnjem sjedištu mog auta.
I sad se postavlja ono dobro poznato pitanje večitog rivala među pevačima Dugmeta: Alen, Tifa ili Bebek? Bebek se na ovoj turneji nije pojavio iz već dobro poznatih razloga, a hitovi iz tog vremena se ne smeju izbegavati. Sva 3 pevača su sada ljudi u godinama, a godine čine svoje. Za Alena kao da je vreme stalo još davne ’89. kad su imali poslednju turneju u celom sastavu, što se za Tifu ne bi moglo reći. Alen je sve pesme otpevao kao na ploči, u originalnim tonalitetima i sa identičnom bojom, baš kao u ono vreme. I dalje su se u tom glasu zadržali energija i emocije, i to je ono zbog čega se ovaj čovek i obožava. Usledili su i hitovi iz njegovog perioda poput Vidiš da pravim budalu od sebe, A i ti me iznevjeri, Šta ima novo, Napile se ulice, Ako ima boga i Nakon svih ovih godina.
Nakon njega je Tifa imao svoj blok koji se sastojao od Aiaio radi radio, Lažes, Meni se ne spava, Za Esmu i Lipe cvatu. Na momente je bilo teško gledati koliko je čovek propao od opijata i još ko zna čega. Nije mu ostala ona prepoznatljiva boja glasa, a o rasponu tek ne treba trošiti reči. Ali se svakako mora reći da se potrudio najviše što je mogao, a i našao je novi stil u kojem peva i koji mu je fizički ugodan i to je ono što treba ispoštovati. Posle Tifinog bloka se Alen vratio, pa su zajedno otpevali Đurđevdan i Hajdemo u planine. S obzirom na to da su ove dve pesme možda najveći hitovi Dugmeta, publika je pevala svaku reč iz sveg glasa, toliko glasno da su nadglasali obojicu pevača. Ovim je završen regularni deo nastupa. Ali posle ovakve energije i emocija, publici nije bilo dovoljno, pa su tražili bis.
Izašli su Brega, Alen i Tifa, ali ovaj put sami, bez orkestra. Za bis su nam podarili dve pesme, obe u akustičnom maniru. Prva je bila Ima neka tajna veza, a tu ih je publika ponovo nadglasala. Pesma sa kojom su se oprostili od publike je Ružica si bila. To je bio možda najemotivniji deo njihovog nastupa, pa sam oko sebe video i ljude koji su plakali. Alen je napravio grešku, posle prvog refrena je završio pesmu, zaboravio je na drugu strofu. Brega je izgovorio: Čekaj ba, đe je druga strofa, zaboravio si je! To je došlo do mikrofona i počeli su da se smeju i oni na bini, a i mi dole. Onda su nekako nastavili pesmu i završili je. Brega se zahvalio i poželeo ljudima srećnu Novu godinu, oprostili su se od publike i ustupili binu štetočini iz ružičaste bande koja je jedna od odgovornih za srozavanje morala i kulture ovog naroda. Sreća pa sam uspeo da pobegnem pre nego što je dotični ispljuvak i utrošak sperme izašao na binu.
Jedina zamerka koju sam imao je što nisu svirali neke jako bitne pesme zbog kojih sam se najviše i radovao koncertu. Tako je ispalo sigurno zbog toga što je neko iz senke odlučio da je Šmrkas veći i bitniji od ljudi koji su odgovorni za stvaranje alternativne kulture na ovim prostorima. Ali to je manje bitna stvar, jer su nam Brega i drugari priredili doživljaj prepun pozitivnih emocija i time nakratko uspeli da nam pokrenu lučenje serotonin koji je ostao zarobljen usled sirotinje, bede i ponižavanja kroz koje prolazimo svaki dan u svim sferama života. Da, slažem se sa konstatacijom mnogih da to nije to, nema celog benda i te fore, ali smo bar mi mlađi dobili blagi ukus nečeg lepog što je bilo nekada, a sad se samo spominje. Bregoviću, Alene i Tifo, hvala vam što ste nam priuštili bar malo pravog zadovoljstva u ovoj crnini koja svakim danom postaje sve veća. A sad, vreme je za pečenje, rusku salatu, rakiju, vinjak, pivo, šta ko voli. A i uz to bi mogla da se izvrti neka od 9 ploča ovog benda, pa da doživljaj bude potpun.
