Pre dolaska u Sava centar imala sam blagu tremu. To mi se nikada nije desilo pri odlasku na koncert, ali pretpostavimo da nije mala stvar slušati člana Deep Purple-a uživo.
Pri svom dolasku do velike sale, čula sam fantastičan vokal. Papa le Gál tek što su počeli sa svojim koncertom. Privučena zvukom afrobeat-a i funk-a, zadovoljno sam ušla u salu očekujući sjajnu atmosferu, ali sedeća mesta su učinila svoje. Dok je uz razigrane note šestočlanog instrumentalnog sastava Grace Gillan, ćerka Ian-a Gillan-a, đuskala bosonoga, sa gomilom glitera ispod očiju, publika je sedela zavaljena u svoja sedišta. Ne krivim ih, sedišta u Sava centru su izuzetno udobna, a takođe sam se nadala da će pri izlasku zvezde večeri na binu to da se promeni. Ja sam odbijala da sednem, te sam sa samog kraja sale posmatrala kompletan bend i njihova muzika me je ponela, pa sam igrala do samog završetka njihovog nastupa.
Nakon nastupa ovog razigranog sedmočlanog sastava, nastupila je petnaestominutna pauza, za vreme koje sam, posmatrajući okolo, primetila da su na ovaj koncert, očekivano, došle različite generacije, ali da ona starija, koja je svoju mladost provela slušajući ploče Deep Purple-a i te kako prednjači. Takođe, ako ste bili tamo, mogli ste videti mnogo televizijskih lica, kao i rok, ali i folk muzičare.
Nakon pauze, na binu je izašao Beogradski simfonijski orkestar, za njima bend Dona Airey-a, a na samom kraju i zvezda večeri – Ian Gillan, glas Deep Purple-a.
Na moje razočaranje, kako na početku, tako i kasnije tokom koncerta, veći deo publike se nije micao sa svojih sedišta, a aplauzi su bili mlaki. S druge strane, sedamdesetjednogodišnjeg Gillana glas nikako nije izdao. Odlično ozvučenje i akustika sale uticali su na to da bek vokali, bend i simfonijski orkestar budu odlična podloga njegovom vokalu i da ne postoji opasnost da ga progutaju. Orkestar je pesmama Purple-a davao neverovanu moć. Zahvaljujući dobrom ozvučenju, jasno se čuo svaki instrument. Iako je klavijatura na momente bila naprosto preglasna, ne možemo im mnogo zameriti na tome jer je upravo ona nosilac Purple-ovog zvuka. Iako je možda bilo za očekivati da se ove večeri svira The Best Of Deep Purple setlista, pažnja je ipak usmerena na pesme koje do sada nismo mogli čuti uživo.
Sam Gillan bio je dobro raspoložen i razigran, pozivajući publiku na ovacije. Koncertna kultura bila je na nivou, verovatno zbog mahom starije publike. Međutim, kada su već bila sedeća mesta i nije moglo da se skače, očekivala sam barem da se čuje pevanje publike. Ali to se nije desilo. Barem ne do samog kraja. Pesma koja je celu publiku podigla na noge bila je, gle iznenađenja, Smoke On The Water. Tokom njenog izvođenja masa je postala hor. Nažalost, ovo je ujedno bila i poslednja pesma redovnog dela koncerta. Dakle, gromki aplauzi su malo okasnili. Uz konačno dočekane ovacije dostojne ovog čoveka i publiku na nogama, Gillan i bend su izašli na bis i izveli pesme Hush i Black Night.
Ovo je bio odličan koncert i sjajna prilika da se čuje barem vokal Deep Purple-a. Izlazivši iz Sava centra slušala sam mnoge pozitivne komentare, a onaj da Gillan uopšte ne izvlači tonove kako treba ću pokušati da zaboravim jer sam ubeđena da lik koji je to izgovorio neće imati ni približno dobar glas kada bude imao 71 godinu.
