Na koncertnu promociju albuma Sedma sila sastava Dža ili bu, koja je održana u Domu omladine Beograda, stigla sam odlično raspoložena jer sam znala da ovaj koncert nikako ne može biti loš.
U klubu je bila mahom starija publika benda, a kao podrška na ovom koncertu nastupio je garažni beogradski rok sastav Vrane kamene. Ovaj bend, koji vam može biti poznat zbog učestvovanja i osvajanja trećeg mesta na Bunt Rock Masters takmičenju, otvorio je sinoćnji koncert nastupom tokom kojeg su izveli 7 pesama. Reakcije publike su bile mlake, ali nisam sigurna da li je to zbog toga što im se bend nije svideo, ili, što je verovatnije, zbog dobi ljudi u publici, koji su sada više zainteresovani sa mirno stajanje i slušanje muzike, nego skakanje ili đuskanje u ritmu. Bend je tokom poslednje pesme izmamio ozbiljnije reakcije ljudi. Pretpostavljam da su taktički ostavili tu pesmu za kraj, ali se ipak pitam da li bi nešto bilo drugačije da su njom otvorili koncert.
Nakon toga, Dža ili bu su se popeli na binu i, nakon naređenja da se gasi komunizam koji je dopirao sa zvučnika, otvorili svoj koncert singlom sa novog albuma – Gasio sam mrak, a potom nastavili sa pesmama sa Sedme sile. Publika je živnula, ali i dalje ne onoliko koliko bih ja želela da jeste.
Tokom koncerta, pre izvođenja jedne pesme, kroz ispričanu anegdotu saznali smo i zašto joj ime toliko liči na ime one numere Generacije 5. Naime, tokom snimanja albuma Strašni sud, bend je imao termin za snimanje nakon Generacije 5. Tada se, za vreme snimanja Strašnog suda, pesma Generacije začula na zvučniku, te su momci odlučili da pesmu nazovu Najjači samo ostaju.
Diktator nas je, naravno, podsetio na Velikog vođu i njegovu dobrodušnost, te smo mu svi gromoglasno pevali novu himnu. Nisam sigurna koliko bi mu se himna svidela da je bio tu da je čuje, ali mi smo definitivno pevali iskreno i od srca.
Gost na ovom koncertu bio je Zoran Marinković (Bjesovi). Publika je njegov izlazak na binu, nastup, kao i silazak sa nje ispratila ovacijama. Zajedničkim snagama odsvirali su Vraćam se dole, Bjesova, a odmah za njom i Pomozi mi, pesmu sa Sedme sile u kojoj je Zoran gostovao. Obe pesme zvučale su vrhunski i ispraćene su odličnim reakcijama publike. Nakon što je Zoran poručio publici da je ove večeri odabrala da dođe na pravo mesto, koncert se nastavio.
Ustani i kreni je bila okidač. U publici je konačno nastala onakva atmosfera kakvu sam sve vreme priželjkivala – jednoglasno se pevalo i veći deo publike je igrao i skakao. To je bio atmosferski dostojan momenat za ovakav koncert. Nakon toga su se ređale ostale omiljene pesme publike, poput Živeo Staljin i Drugovi, te do samog kraja nije došlo do jenjavanja atmosfere.
Naravno da je posle ovakvog skakanja bend pozvan na bis. Tada su izveli Stampedo, a na zahtev lika iz publike koncert je, ništa manje energično, zatvoren Kraljicom. Iako je bilo čudno biti na koncertu ovog benda, a ne čuti Odiseju ili VIP, bila sam zadovoljna izborom pesama.
Tokom razgovora za vreme koncerta saznala sam da o ovom bendu i drugi ljudi imaju mišljenje poput mene – odlično zvuče na snimcima, ali je doživljaj slušanja Dža ili bu uživo nezamenljiv, jer su jedan od onih bendova koji tada zvuče još bolje. Definitivno sam usaglašena sa izjavom prethodno spomenutom tokom ovog teksta – ko je sinoć otišao da sluša Dža ili bu, bio je na pravom mestu!
