Kao i mnogo puta do sada uputio sam se ka Domu omladine da kroz optičko tražilo ispratim nastupe određenih bendova. Večeras, osim što putem senzora snimim na memorijsku karticu, a kasnije utabanim procesom objavim na sajt, imam priliku i da svoja zapažanja iskažem putem teksta. Povod nije moje ulaženje u novinarski svet, ne treba svako u svemu da bude, povod je nemogućnost novinara sajta da isprate ovaj događaj, a moj stav je da je on itekako vredan pažnje.
Pri samom ulasku u Dom omladine bilo je dosta ljudi koji su čekali u redu, u donjem i gornjem holu poprilično je bilo ljudi, a Amerikana je skoro već bila ispunjena.
Nisam puno upućen u rad benda Auf Wiedersehen, a kako sam se približavao bini činilo mi se da je na njoj tročlana postava. Dolazim do bine i vidim da prvi put na nekom nastupu koji sam posetio u Amerikani nema ograde između bine i publike. Ovo je u daljem toku večeri sa jedne strane pojačalo moj sveukupni utisak, a sa druge u nekoj meri otežalo rad, što mi nikako ne smeta kada vidim nasmejana i razumna lica u publici.
Greška koju uviđam u svom zapažanju je ta da su bubnjevi koje sam čuo kucani, da je na bini duo, a treći član bio je lap top. Jasne poruke su se konstantno provlačile kroz osam numera koje su bile na repertoaru. Dikcija i jasno izgovaranje reči, u većini pesama, jesu ono što daje težinu tekstovima benda.
Primetan trud svetlo majstora nije u svakom momentu išao u prilog fotografisanju, ali je svakako dodatno dočarao atmosferu i imao bitan efekat. Zasmetao mi je čest prizvuk elektronske muzike sa ranije spomenutog neprimećenog člana. Sa druge strane, on se nikako ne može zapostaviti jer je odavao utisak prisutnosti više instrumenata i u nekoliko momenata bio veoma kvalitetan asistent. U publici su ljudi uživali, nijedna pesma nije propraćena mlakim reakcijama. Osećam da bi ovakva popunjenost sale bila od početka večeri i da su tri benda nastupala uz Repetitor, što je veoma pohvalno i pokazuje razvijenu svest prisutnih. Oduševili su me takođe veoma iskreni osmesi basiste, koji su se tek u po nekom momentu mogli jasno videti zbog jakog pozadinskog svetla, svakako ti prizori su mi kompletirali pozitivnu sliku o ovom bendu.
Ovo je već treća godina, barem koliko sam obratio pažnju, da Repetitor održava koncert u Beogradu iste večeri ili nedelju dana pred novosadski Koncert godine. Izgleda da ovaj deo decembra postaje određena tradicija za samostalni nastup Repetitora i okupljanje ljubitelja stvaralaštva benda. Kada sam već kod Novog Sada, na ovogodišnjem Egzitu Repetitor je imao priliku da otvori mejn stejdž, a samim tim i celokupan festival. Jedini nastup koji sam ispratio od početka do kraja, uz nastup Ritma Nereda, koji su sinić svirali u klubu Fest, bio je upravo ovaj. Vreme koje su imali iskoristili su vanserijski, ljudi koji su tek navlačili festivalske narukvice hitro su išli ka glavnoj bini od koje je dopirao snažan i jasan zvuk. Komentari strane publike, kao i ovacije svih prisutnih ljudi, bili su dovoljan dokaz da je ovo i pun pogodak organizatora i potvrda da je Repetitor domaći bend svetskog kvaliteta.
Nakon podužeg uvoda, red je doći i do teme. Sala je krcata, ljudi samo čekaju prvi šum instrumenata da krenu sa urlanjem i skakanjem, a bend koji je sinoć nastupao u Zagrebu izlazi na binu. Uklanjanje ograde doprinelo je pre svega tome da efekat odnosa publike i benda dođe do tačke usijanja. Ljudi u publici su pri prvim tonovima svake numere imali već pripremljen performans koji će se vući tokom čitave pesme, publika je bila ujedinjena. Uživanje ljudi je bilo potpuno primetno, horske ovacije su se konstantno širile salom, a često je publika nadglašavala reči i tonove koji su dopirali sa zvučnika. Ovakvu atmosferu treba doživeti, a meni je bila još upečatljivija sa aparatom u rukama i čestim udarcima kako po meni, tako i po mom mehaničkom saborcu. Povod za ovaj koncert jeste promocija albuma Gde ćeš. Uopšte se u publici nije primećivala razlika kada su u pitanju stare i nove pesme, evidentno je da su album prisutni preslušali i da je veoma dobro prihvaćen. Posebne reakcije izazvala je numera Suženi snovi, za koju je snimljen i, za moj ukus, odličan spot koji tačno ide uz pesmu. Boris je dosta vremena proveo u publici, što je već uobičajeno, ali iznova i iznova prijatno za videti. Takav odnos publike i benda je veoma bitan, jer pored energičnih nastupa, kvalitetne muzike i tekstova, ne ponestaje i ovaj faktor. Smatram da je veći deo publike Repetitora i sam učesnik u stvaranju domaće kulturne mreže, njihova muzika privlači raznorazne garniture ljudi. Pri izlasku iz sale, na samom kraju iste, jasno sam video određenu količinu prosutog piva, što govori o tome da je retko koji deo Amerikane ostao suv, ali i pored toga u vazduhu su se mnogo pre osećala isparenja znoja i adrenalina nego alkoholna isparenja, za šta smatram da je veoma bitan deo sveukupne slike ovog nastupa.
I kada nisam bio u prilici da slušam uživo Repetitor, bio sam u toku sa dešavanjima u vezi sa turnejama koje su se prostirale od Srbije, preko Rusije i Engleske do Kine, lomljenjem ruke pri igranju košarke ili izdavanjem novih numera i uvek veoma interesantnih spotova. Prijatno je videti da postoji bend čiji su članovi aktivni kada su u pitanju društveno korisne akcije, kao i projekti koji su usko vezani sa alternativnom kulturom, a ponovo koji mogu da propagiraju istu na masovnim događajima.
Ovaj bend je jedan od najboljih proizvoda koje domaća scena ima, konstantno koncertno i studijski aktivan bend, koji na srpskom jeziku celom svetu peva o, kako životu i problemima ljudi na našoj teritoriji, tako i uopštenim dešavanjima širom planete.
Triju želim da pravi sve krupnije uspehe u daljem stvaralačkom putu, a domaćoj publici da se ugleda na sliku koju nam Repetitor redovno donosi iz inostranstva i koja se odnosi na podršku bendova. Domaći bendovi koji napolju grade lepu sliku o nama pre svega zaslužuju najveću podršku na rodnom području, ali isto tako ne treba da manjka podrška stranim bendovima koji ovde dolaze da nam se predstave.
Dva benda, petoro muzičara (i nedužno zapostavljeni lap top), prepuna sala Amerikana Doma omladine Beograda, plafon koji je više puta bio pred rušenjem od količine pozitivne energije. To je bilans ove prve subote meseca decemra 2016. godine, nastup koji će se dugo pamtiti, a verujem ubrzo još snažnije ponoviti, jer Repetitor probija granice i postavlja nove iznova i iznova.
