Sinoć je u Klubu Doma omladine Beograda, održano drugo izdanje koncerta Decaying with the boys. Događaj koji je počeo kao proslava decenije postojanja beogradskog hardcore/metal sastava, Violent Chaptera, ovogodišnjim koncertom nastavlja se kao tradicija i vizija koju bend planira da neguje onoliko dugo koliko bude postojao.
Kada sam došla u Klub, momci su još uvek imali tonsku probu. Sa malim zakašnjenjem, u odnosu na najavljeno, novosadski hardcore/thrash metal trojac War Engine je stupio na scenu. Hardcore kepeci nisu ni stigli da ljudski ošure po instrumentima, a ispred bine su počele leteti kose, a za njima i ljudi. War Engine je sastav koji je za nekoliko godina postojanja svojim radom i odličnim funkcionisanjem, kako na nastupima, tako i van njih, prigrabivši simpatije pubilke, pronašao svoje mesto na domaćoj alternativnoj sceni. Prisutni su sinoć imali priliku da čuju pretežno pesme sa full–lenght izdanja The Veridict, koji je bend izbacio pre nekoliko meseci. Kvalitetna doza humora koja se provukla u pauzama između pesma, tokom obraćanja publici je dodatno pojačala pozitivan utisak. Odavno nisam prisustvovala klupskim svirkama, posebno ne onim gde je dominantan kvalitetan hardkor zvuk, te skoro i da sam zaboravila kako sve to izgleda. Prijatno iznenađena brojem ljudi koji se našao u klubu od samog početka večeri, a ujedno i oduševljena live nastupom benda i atmosferom koja je zavladala, razmišljala sam o onoj našoj da se po jutru dan poznaje i očekivala jednak tok energije tokom čitave večeri.
Nakon odličnog nastupa Novosađana, na bini se našao niški hardcore bend Suffering’s the price. Ono što stvaralački rad ovog sastava čini posebnim jeste veoma osobit pristup HC zvuku. Momci sviraju beatdown koji je raritet, ne samo u našoj zemlji nego i na samom Balkanu. Tako se njihov zvuk može okarakterisati kao veoma težak oblik hardkora, sporih i niskih rifova. Već zagrejana publika, nastavila je da energično mošuje tokom čitavog nastupa Nišlija. Ništa ih nije moglo sprečiti da naprave haos u malenoj prostoriji DOB-a, dok je bend pržio po tonovima dobro poznatih pesama kao što su Big Motuh, Echoes, Tamna mrlja. U jednom trenutku Nišlije su na binu pozvale i pevača Violent Chaptera, koji im se pridružio tokom izvedbe jedne numere. Ako ću verovati svojim očima i ušima, a istovremeno biti i veoma objektivna, a hoću, mogu zaključiti da je budućnost ovog sastava, te i beatdowna na našim prostorima, veoma svetla. Bend je nastup završio numerom This world is mine, koja je ispraćena ovacijama.
Sredina večeri bila je rezervisana za domaćine, beogradski hardcore/metal sastav Violent Chapter. Ovaj bend se može smatrati jednim od žačetnika metalkor pravaca na našim prostorima. Tokom jednodecenijskog rada, uspeli su da pridobiju kako lokalnu, tako i regionalnu publiku. Momci su, stupivši na scenu, počeli nastup pesmom Of hearts and dreams sa prošlogodišnjeg EP izdanja Selfmonument. Oni na nastupima šire zaraznu energiju kojoj je nemoguće odoleti. Nižući numere Deadweight trust, Bottom feeder, Selfmonumetn, Lifelines, Klub je odzvanjao jakim tonovima, koji su odavali utisak da su zidovi počeli da se tresu u ritmu muzike koja je dopirala sa bine. Momci su nastup završili odsviravši njihov prvi singl s gorepomenutog izdanja, pesmu pod nazivom Wolf Without Pack. Violent Chapter je izgradio svoj put do vrha domaće HC scene, i uspešno održava taj položaj.
Na red je došao nastup grčkog death metal sastava Kin Beneath Chorus. Bend je oformljen 2007. godine. U dekadi svog postojanja snimili su dva full–lenght izdanja, od kojih je drugo, pod nazivom Invia izašlo ove godine. Te je trenutno aktuelna promocija numera sa istog. Njihova muzika predstavlja kombinaciju metalkora i deatha, i sasvim je drugačije od onoga što sam inače imala priliku da čujem. Njihova muzika i performans su protkani neverovatnom dinamikom. Ova izvanredna petorka simpatičnih Grka, koji se na bini totalno stapaju sa svojim instrumentima i pesmama, je sinoć zasigurno pridobila simpatije ljudi koji su se našli u klubu.
Poslednji, ali ne i manje važni, na scenu su stupili članovi makedonskog metal/HC benda Smut. Ovaj hardkor sastav iz Skoplja postoji još od 1996. godine, a za dvadeset godina rada su uspeli da pridobiju veliki broj fanova i poštovalaca njihovog zvuka širom Makedonije. U svojim tekstovima, momci obrađuju teme iz životne svakodnevice iz svih aspekata. Sinoćni nastup su započeli pesmom Демони sa njihovog izdanja Мемоарите на скршениот човек, iz 2012. godine. Moćan gitarski zvuk i impresivno brz ritam bubnjeva, u kombinaciji sa isprepletanim zvukom basa, je ono što karakteriše njihovu melodijsku pozadinu pesama. Sviravši pesme Ова е за вас, Додека сонував, Три куршума, Улица паганска број 666, bend je završnicu večeri održao u istom ritmu koji je vladao tokom nastupa prethodnih bendova. Veče je zatvoreno numerom Земјата на Сонцето. Nakon čega su se momci poklonili, a prostor se ispraznio.
Da mi je neko rekao da toliko dobre dinamike može da vlada u tako maloj prostoriji, ne bih mu verovala. Koncerti kojima sam prisustvovala poslednjih godina su uglavnom bili pasivni i neinteresantni, usled nedostatka publike ili živahnosti iste. Sezona klupskih svirki je počela znatno bolje od očekivanog i nadam se da će nastaviti u istom kontinuitetu.
