Oduvek sam voleo thrash svirke. Iako žanr lično ne slušam toliko, najlakše mi je da uživam u njemu tokom live nastupa. Ranije su svirali mahom lokalni bendovi, uz poneko gostovanje nekih iz drugih mesta. Kroz ta gostovanja, stečena su nova poznanstva i prijateljstva tako da se danas ne može zamisliti thrash svirka u Novom Sadu bez bar nekoliko gostiju iz Inđije ili Beograda, da li na bini ili u publici. Naravno, nije dobro ni da scena funkcioniše isključivo na drugarskoj bazi, ali lepo je videti kako se voljom ljudi i međusobnom podrškom smanjuje razdaljina između gradova. Večeras je bio održan još jedan u nizu takvih koncerata, zajedno su nastupili Obscured iz Novog Sada, Merciful Angel iz Beograda i Scavenger koji funkcioniše na relaciji Novi Sad-Inđija.
Prvi na scenu, čim je mahom mlađa publika popunila više od polovine koncertnog prostora, stupa death metal sastav Scavenger. O njima sam pisao u jednom od prethodnih izveštaja. U pitanju mlada i talentovana ekipa posvećena svom radu koja je u skorijoj prošlosti pretrpela značajne promene u postavi. Ovo im je bio prvi nastup ove godine posle završene mini turneje sa bendom Haste. Počinju odmah snažno, sa obradom kultne Pull The Plug od Deatha, čiji je dobar deo frontmen Milan morao da isprati bez bas gitare usled tehničkih problema. Publika od prvih taktova odgovara headbangovima i pevanjem stihova, a malo kasnije i kreću prve šutke, često na Milanovo gestikuliranje. Osim obrada Sepulture i Testamenta prožimaju se i autorske pesme Memories End i Rejected, dve sasvim solidne numere koje čekaju da budu snimljene. Između pesama koriste priliku da ispromovišu debitantski EP thrash metal trojke Riverroth, bacajući dva diska u publiku, pritom i najavljuju promociju istog, zakazanu za tačno nedelju dana kasnije. Veoma prijatno iznenađenje i gest prijateljstva između mladih sastava. Kako je nastup odmicao, opet su zastali da okupljenima saopšte još jedno iznenađenje. Naime, ovo je bio poslednji nastup Scavengera u trenutnoj postavi, a obrazloženje ove odluke je bend odlučio da zadrži za sebe. Iako razočaravajuće, to im se ne sme uzeti za zlo jer su uradili najbolju stvar za sebe, puštajući ljude koji nemaju želju ili mogućnost da daju sve od sebe u zajedničkom stvaralaštvu. Za kraj su ostavili Silveru od Gojire, koja je ispraćena gotovo u transu. Uz kratak govor zahvalnosti prisutnima su sišli sa bine i postali jednaki sa svima ostalima. Kuda će se ovaj bend kretati u budućnosti, ostaje da vidimo.
Merciful Angel je bio sledeći na redu. U početku je bilo planirano da sviraju prvi, međutim zbog komplikacija oko prevoza članovi benda i njihovi bliski prijatelji se nisu pojavili do polovine nastupa Scavengera. Čim su stigli,uputili su se ka bekstejdžu, izvadili intrumente, naštimovali ih i bili spremni za nastup. Kao da nisu ni kasnili. Merciful Angel je thrash sastav osnovan 2015. godine, iza sebe imaju jedan EP, Subhuman Hell. Tri numere kojima volim da se vraćam s vremena na vreme kad privatno slušam muziku kod kuće. Energične, brze, pevljive. Bend ih je odsvirao na samom početku, izazivajući nove šutke i prve stagediveove,- – opšti haos u fino popunjenoj polovini objekta bližoj bini. Za mikrofonom se nalazi Elio Rigonat, vokalista Kobolda i sopstvenog solo projekta, gitarista Prisonera i član Vicery-ja za čiji je istoimeni EP Pris napisao recenziju. Bez obzira na greške na tehničkom planu, gotovo sigurno nastale usled žurbe i stresa oko puta, bend je kroz set listu od sedam pesama, među koje je ubačena i novija autorska Catharsis, pružio sjajnu svirku publici koja ih je sa jednakim žarom pratila od prvog do poslednjeg takta. Tokom njihove svirke, u CK pristiže i malo starija generacija ljubitelja undergrounda koja se mirno drži zadnjih redova sa pićem u ruci, iščekujući poslednji bend, Obscured.
Obscured je malo iskusniji sastav od onih koji su svirali pre njega, formiran sad već daleke 2005. godine. Tročlana postava koja bi uskoro trebala da uđe u studio da završi rad na svom trećem studijskom albumu. Tokom njihovog nastupa dobar deo publike koja je bila na Scavengeru je napustila lokal, koji je i dalje bio skoro do kraja popunjen ljudima koji su došli isključivo zbog Obscureda. Death metal sa elementima blacka, melodično, glasno, sa veoma izraženim zvukom basa koji me je iznenadio u par navrata. Začudila me je i količina gitarskih efekata izvedena uz pomoć samo dve pedale. Daleko od toga da je ovaj bend miran, duple pedale i guttural vokali ne prestaju ni u jednom trenutku, međutim to se sasvim fino provlači uz neki umirujući ton davajući savršen epilog večeri punoj šutki, headbangova i prijateljske atmosfere.
Kao što sam rekao na početku teksta, volim ovakve svirke. Savršene su za oslobađanje sve energije koja se nakupi tokom radne nedelje. Ima li pametnijih stvari koje mlad čovek može da radi subotom uveče od podržavanja nečijeg rada uz jeftino piće i dobro poznate čari thrash metal koncerata? Na ovom događaju, kao i na dosta sličnih se može videti na delu parola koja se često provlači kroz krugove domaćeg undergrounda, parola koja se odnosi na to koliko je važno da se bendovi drže zajedno. Oni koji su propustili sinoćnji Massacre Night, imaju priliku za popravni sledeće subote, kada se malo mlađe postave iz Novog Sada i Beograda susreću u Dvorištu na Infernal Thrashingu!
