Prekidi stvarnosti u KST-u

Kanda kodža i Nebojša je sastav koji je sredinom devedesetih godina nastao na krajnje neplodnom tlu za rokenrol, za stvaralaštvo, uopšte, tada teritorijalno destabilizovane države. U tom trenutku, pobuna, ona esencijalna, bila je jedino raspoloživo sredstvo za borbu protiv indoktriniranog i nametnutog, koje je umetnik mogao da plasira. Možda je, upravo iz tih razloga, koji se nisu ticali samo želje za uspehom, karijere i prosperiteta u kontekstu iste, već života i potrebe za oslobađanjem smisla, koji sve više bivaše banalizovani i oduzimani, nastajala ta, esencijalna, revolucionarna umetnost, kakvu beležimo upravo iz tih godina. Iz takve pobune, prouzrokovane oduzimanjem vere, nade, ljubavi i stava, kao i sličnih obličja etičkog kodeksa individue, grupa Kanda kodža i Nebojša, bez straha i slabosti, hodala je svojim putem. Na tom putu, rađala se paleta najlepših audio boja u obličju 7 zvaničnih dugosvirajućih izdanja, nekoliko singlova, video i live izdanja. To je doslednost. Doslednost prekidima stvarnosti. Te užasne stvarnosti koju mučki preživljavamo decenijama, iluzorno čekajući da će se išta promeniti, tek tako.

Sinoć se jedan takav prekid dogodio u bašti Kluba studenata tehnike, a redakcija našeg portala posetila je isti sa jednako abnormalnim plezirom.

Iako početak bejaše najavljen za dvadeset tri časa, koncert je otpočeo tek sat i po vremena kasnije.  Sve bi to bilo u redu, da jesen nije počela toliko stereotipno, te hladnoća beše nesnosna. Ipak, prikladan DJ program, sačinjen od rokenrol standarda, zagrejao je publiku i načinio uvertiru, te, koliko-toliko, prodrmao prisutne. Oko pola jedan, iza ponoći, na binu stupaju članovi ovog legendarnog sastava. Uz ogromne ovacije, koncertni deo je otpočeo.

IMG_4005-(Copy) (Copy)

Nizale su se numere iz plodonosne diskografske karijere ovog benda. Razigrani Oliver od samog početka ponašao se fantastično, vidno izuzetno pozitivno nastrojen, u maniru velikih rokenrol zvezda. Fantastičan frontmen, toliko iskren i ogoljen pred ljudima, tekstualno i vizuelno. Bespotrebno je uopšte zalaziti u tehnički aspekt ovog sastava na koncertnim izvedbama. Njihovi dometi, prilično su jasni. Brilijantno, stabilno, uigrano i impresivno. Ovo je bio svojevrsni greatest hits koncert benda, budući da su, tokom dvoipočasovne izvedbe, bile odsvirane kapitalne numere, u većoj meri. Takođe, bejahu odsvirane tri nove numere, koje će biti publikovane na novom LP-ju: Jamajka, Prekidi ponovo i Misli dobro.

Iako sam na početku izveštaja napomenuo da je početak koncerta prilično kasnio, te da je hladnoća neumorno cirkulisala i zastrašivala tela prisutnih, tokom koncerta, hladnoća i faktor vremena, uopšteno, bejahu potpuno neutralisani prisnom, ekstazičnom i nadasve toplom atmosferom, nastalom iz emotivnog interaktivnog odnosa publike i benda. Osim koncerta, frontmen Oliver je sinoć sa prisutnom publikom, koju je činilo, cirka četiri, do pet stotina ljudi, proslavio svoj rođendan, te mu je, tim povodom, iz publike predata i sveska sa željama i čestitkama. Uzgred, u istoj se nalaze i čestitke našeg portala. Čovek je tokom koncerta poprilično često nazdravljao publici, a kulminacija tih zdravica, u prikazu poljuljanje trezvenosti tokom koncerta, izazvala je samo pozitivne reakcije prisutnih. Tako je, pred sam kraj koncerta, uzeo gitaru i premijerno odsvirao numeru sa predstojećeg albuma. Kako ga ne voleti, tako detinjastog i iskrenog. Suma sumarum – sastav je sinoć priredio još jedan fantastičan koncert, u nizu, i nakon momačkih dva i po sata intenzivnog muziciranja, uz ogromne ovacije publike, istupio sa bine bašte KST-a.

I tako smo svi, razbijeni, ali slobodni, po ko zna koji put, krenuli kristalnim stazama, ojačani verom, nadom, ljubavlju i stavom, egzistencijalno inspirisani, u nadi da ćemo uskoro ponovo doživeti ovakve prekide stvarnosti.

Prethodni tekstPoznata satnica Decaying With The Boys koncerta
Naredni tekstDisaster, Unchained, Chemical Tomb u URMUS-u
Zdravo. Moje ime je Milan Mazinjanin. Dvadesetogodišnjak. Inđijac u Novom Sadu i Novosađanin u Inđiji. Student srpske književnosti na Filozofskom fakultetu u gorespomenutom gradu (čitaj: Inđija nije grad). Multimedijalni delotvornik. Novinar PRIS portala, (delimično) od njegovog postanka, što, u ovom trenutku, broji tri godine, ili više, u zavisnosti od toga u kom trenutku ti, čitaoče, budeš konzumirao ove redove. U tom slučaju, revidiraj i moju starost. Dakle, osim Jovana, jedini preživeli član od početka rada našeg portala. Rokenrol kulturom opčinjen od najranijeg perioda postanja. Muzikom se, u (skoro) svim pojavnim oblicima, bavim skoro deceniju. Ovde ću završiti, svoju privatnost ipak volim da doživljavam doslovno, a i rekoh dovoljno. U umetnosti sam oduvek bio veoma zahtevan, a u muzici naročito. Ako nema istine, ne zanima me. Imajte to u vidu.