Kanda kodža i Nebojša je sastav koji je sredinom devedesetih godina nastao na krajnje neplodnom tlu za rokenrol, za stvaralaštvo, uopšte, tada teritorijalno destabilizovane države. U tom trenutku, pobuna, ona esencijalna, bila je jedino raspoloživo sredstvo za borbu protiv indoktriniranog i nametnutog, koje je umetnik mogao da plasira. Možda je, upravo iz tih razloga, koji se nisu ticali samo želje za uspehom, karijere i prosperiteta u kontekstu iste, već života i potrebe za oslobađanjem smisla, koji sve više bivaše banalizovani i oduzimani, nastajala ta, esencijalna, revolucionarna umetnost, kakvu beležimo upravo iz tih godina. Iz takve pobune, prouzrokovane oduzimanjem vere, nade, ljubavi i stava, kao i sličnih obličja etičkog kodeksa individue, grupa Kanda kodža i Nebojša, bez straha i slabosti, hodala je svojim putem. Na tom putu, rađala se paleta najlepših audio boja u obličju 7 zvaničnih dugosvirajućih izdanja, nekoliko singlova, video i live izdanja. To je doslednost. Doslednost prekidima stvarnosti. Te užasne stvarnosti koju mučki preživljavamo decenijama, iluzorno čekajući da će se išta promeniti, tek tako.
Sinoć se jedan takav prekid dogodio u bašti Kluba studenata tehnike, a redakcija našeg portala posetila je isti sa jednako abnormalnim plezirom.
Iako početak bejaše najavljen za dvadeset tri časa, koncert je otpočeo tek sat i po vremena kasnije. Sve bi to bilo u redu, da jesen nije počela toliko stereotipno, te hladnoća beše nesnosna. Ipak, prikladan DJ program, sačinjen od rokenrol standarda, zagrejao je publiku i načinio uvertiru, te, koliko-toliko, prodrmao prisutne. Oko pola jedan, iza ponoći, na binu stupaju članovi ovog legendarnog sastava. Uz ogromne ovacije, koncertni deo je otpočeo.
Nizale su se numere iz plodonosne diskografske karijere ovog benda. Razigrani Oliver od samog početka ponašao se fantastično, vidno izuzetno pozitivno nastrojen, u maniru velikih rokenrol zvezda. Fantastičan frontmen, toliko iskren i ogoljen pred ljudima, tekstualno i vizuelno. Bespotrebno je uopšte zalaziti u tehnički aspekt ovog sastava na koncertnim izvedbama. Njihovi dometi, prilično su jasni. Brilijantno, stabilno, uigrano i impresivno. Ovo je bio svojevrsni greatest hits koncert benda, budući da su, tokom dvoipočasovne izvedbe, bile odsvirane kapitalne numere, u većoj meri. Takođe, bejahu odsvirane tri nove numere, koje će biti publikovane na novom LP-ju: Jamajka, Prekidi ponovo i Misli dobro.
Iako sam na početku izveštaja napomenuo da je početak koncerta prilično kasnio, te da je hladnoća neumorno cirkulisala i zastrašivala tela prisutnih, tokom koncerta, hladnoća i faktor vremena, uopšteno, bejahu potpuno neutralisani prisnom, ekstazičnom i nadasve toplom atmosferom, nastalom iz emotivnog interaktivnog odnosa publike i benda. Osim koncerta, frontmen Oliver je sinoć sa prisutnom publikom, koju je činilo, cirka četiri, do pet stotina ljudi, proslavio svoj rođendan, te mu je, tim povodom, iz publike predata i sveska sa željama i čestitkama. Uzgred, u istoj se nalaze i čestitke našeg portala. Čovek je tokom koncerta poprilično često nazdravljao publici, a kulminacija tih zdravica, u prikazu poljuljanje trezvenosti tokom koncerta, izazvala je samo pozitivne reakcije prisutnih. Tako je, pred sam kraj koncerta, uzeo gitaru i premijerno odsvirao numeru sa predstojećeg albuma. Kako ga ne voleti, tako detinjastog i iskrenog. Suma sumarum – sastav je sinoć priredio još jedan fantastičan koncert, u nizu, i nakon momačkih dva i po sata intenzivnog muziciranja, uz ogromne ovacije publike, istupio sa bine bašte KST-a.
I tako smo svi, razbijeni, ali slobodni, po ko zna koji put, krenuli kristalnim stazama, ojačani verom, nadom, ljubavlju i stavom, egzistencijalno inspirisani, u nadi da ćemo uskoro ponovo doživeti ovakve prekide stvarnosti.
