Sinoć je vazduh u Klubu Doma omladine imao aromu dobrog rock&rolla. Američki bend Battleme, uz podršku lokalnog sastava Vizelj, sinoć su premijerno nastupili u Beogradu. Dan pre, ova dva benda su svojom muzikom usrećila i novosadsku publiku.
Nešto posle 21 čas, momci iz Vizelja su zauzeli svoje pozicije na bini. Kako je publika bila udaljena od iste, Aleksa (bassista i vokal benda) je uputio glasnu poruku: Pravićemo nepodnošljivu buku sve dok se ne približite; što reče to i učini. Energija na bini je bila mnogo veća nego energija među ljudima. Dok je publika pocupkivala uz pesme koje je bend izvodio, momke je oblio znoj kao da su trčali velikokilometražni maraton. Momci su pred kraj svog nastupa izveli pesmu Pustinja, koju su posvetili Eliot Smitu koji je umro pre 13 godina (21. oktobra).
Nakon energične izvedbe naših momaka, red je došao i na hedlajnere večeri. Battleme, je predstavljao samostalni projekat pevača Meta Drenika (ex Lions), sa kojim sam imala priliku da uradim intervju. Postao je poznat široj javnosti po svojim pesmama koje su korišćene kao soundtrack u kultnoj seriji Sons of Anarchy. Kasnije, solo-projekat je izrastao u višečlani bend. Tečno srpsko Dobro veče! se začulo pri njihovom obraćanju ljudima, to je izazvalo veoma jake aplauze atipične za prostor Kluba. Prvu u nizu odsvirali su pesmu Red Lips, nakon koje je publika živnula. Moram priznati da, ma koliko me članovi Vizelja oduševili njihovim scenskim nastupom i haotičnim pokretima na onako maloj bini, Drenik je definitivno pokupio sve moje simpatije svojim. Očigledno je bilo da ni ostale nije ostavio ravnodušnim. No, nisam sigurna da li su ozarena lica prisutnih bila izazvana njegovim hiperaktivnim kretanjem na bini ili pak time što se lik ponašao kao pravi Srbin. Tokom celog nastupa članovi benda su savršeno komunicirali sa publikom i pokazali svoj smisao za humor i poznavanje srpskih psovki (bilo je diskretno rečeno, ne znam da li su svi čuli). Energija grupe se znatno pojačala prilikom izvedbe pesama Pete’s Song (na koju je neki od čalnova dobacio Pizza?! i nasmejao se) i Green Trees. Jednoj skakutavoj Milici, koja je bila ispred bine, je juče bio rođendan. Dobila je savršeni rođendanski poklon. Zamislite da vam omiljeni izvođač peva Happy Birthday, uživo, na koncertu. Šta više u životu da tražite? Met je solistički izveo pesme Hey, Hey, My, My i Burn This Town, koje je publika pevala zajedno sa njim.
Primetih da je prostor Kluba bio popunjen od samoga početka večeri, pa sve do poslednje pesme Battleme-a. Na nastupima stranih bendova sam se uvek pitala da li ljudi u publici ne razumeju engleski, ili ipak nemaju smisla za humor. Što sinoć nije bio slučaj. Odlična komunikacija izvođača sa publikom, koja je bila obostrana zapravo, je nešto što mi je veoma nedostajalo na nastupima.
Iskoristiću ovu priliku da vas podsetim, da PRIS i dalje deli 2×2 karte za nastup ovih bendova u Subotici. Više o tome možete pročitati ovde.
