Hladno veče bejaše, a ja sam pobegao iz škole ne bih li radio. Ne plaćaju me dovoljno za ovo, majke mi. Doduše, nisam sumnjao da će veče biti odlično. Nakon slomljenog srca što neću dobiti plastificiranu akreditaciju poput našeg fotografa, polako sam se uputio u pravcu sale Amerikana.
Čast da otvori veče imao je hardcore/metalcore bend iz Kikinde, Downstroy, koji je odradio sasvim fin posao. Bend koji se pojavi sa vremena na vreme i održi sasvim korektan nastup. Više puta sam ih viđao i svaki put zvuče isto – solidno i korektno. Ovo je bio odličan izbor predgrupe za legende do kojih ćemo doći kasnije.
Nastupila je kratka pauza, pa su se na binu popeli momci iz novog rock/stoner/post-hardcore benda Remedy. Već dobro poznata ekipa sa Kojotom na čelu, u novom izdanju zvuči vrlo obećavajuće. Tvrđi zvuk od Eyesburn-a, ali opet sasvim pevljiv tekst i ritam koji prosto poziva na skakanje. Sala Amerikana se punila munjevitom brzinom, dok je među publikom kroz salu putovao jak miris trave. Uz smeh, šutke i parcijalno drogiranje od izduvnih gasova članova publike, Remedy je zatvorio svoj nastup pesmom Fool Control, već dobro poznatog Eyesburna.
Po silaženju Remedy-ja sa bine, testiranje ozvučenja i instrumenata je potrajalo. Usledila je pauza od barem pola sata, taman dovoljno da se okrepi duša i telo od vatrenog nastupa Remedy-ja. Na binu se penje dinamični duo, glavno jelo, trenutak koji smo svi čekali – Max i Igor Cavalera zajedno sa ostatkom svog benda. Nastup su otvorili pesmom Roots Bloody Roots u klasičnom izdanju. Od njihovog stupanja na binu, publika je počela da divlja. Amerikana je bila prepuna, nikada nisam video toliko ljudi ugurano u tolicko mesto. Svi su se gurali svuda, svaka pesma je ispraćena vokalno od strane lojalne publike, koja je verno pevala svaku pesmu od njenog početka do njenog kraja. Šutke su bile nezaboravne, ljudi su razbacivani kao krpene lutkice svuda i niko nije bio bezbedan od nasilne erupcije energije koja je došla na svoje mesto. Osim circle pit-ova, tvrdog i neponovljivog zvuka, ovaj nastup je imao i kulturne elemente. Max je posle prve pesme zasvirao tradicionalni brazilski instrument, berimbau. Povratak korenima nas nije ostavio ravnodušnim, posebno jer su nastup zatvorili pesmom kojom su ga i otvorili, sa malom cakom. Bila je ekstremno ubrzana, agresivna i ispraćena notornim wall of death-om. Pozdravili su Srbiju i sišli sa bine.
Verno ćemo braću čekati do sledećeg nastupa, koji, sudeći po prošlosti, nije toliko daleko. Ovo je zasigurno koncert koji će se pamtiti.
