Peti novembar. Kiša. Stižem do Miksera nešto ranije, kad tamo već gužva. Iz kluba se čuje tonska proba. Mnogo je ljudi došlo da oda počast pevaču kultne beogradske rokenrol grupe Ekatarine Velike, Milanu Mladenoviću.
Vrata kluba su za publiku bila otvorena nešto posle 21 čas. Ušavši u Mikser, na video-bimu sam videla projekciju fotografija, neobjavljenih Milanovih i Margitinih tekstova, te snimke koji su bili ispraćeni pesmama.
Nakon nekih četrdesetak minuta projekicje, na bini se pojavio Aleksandar Šarčević idejni tvorac udruženja Deca iz vode. Ono predstavlja klub ljubitelja, ne samo Milana već i cele grupe, Ekatarine Velike. Ovo je četvrta godina u nizu kako se oni trude da fanovima pokažu da ništa nije potpuno nestalo, te kao da je sve i dalje tu.
Nakon dobro improvizovanog obraćanja publici gospodin Aleksandar je predstavio Marka Novičića (TV Prva), autora dokumentarnog filma Dečak iz vode. Projektovani su inserti iz filma na kojima se moglo čuti kako Cane, Koja, Marčelo i drugi poznati muzičari pričaju o Milanu Mladenoviću, o periodu rada EKV-a i kakav je njegov značaj u muzici i društvu danas.
Ubrzo potom, najvaljen pesmom Olovne godine, na bini se pojavio Ivan Ranković Raka, bubnjar EKV-a u periodu od 1985. do 1987. Pričao je o svom procesu inicijacije u bend i radu benda. Kada su ga pitali kako je izgledalo snimanje albuma S vetrom uz lice svojim odgovorom je izmamio smeh među publikom rekavši: Ne sećam se baš snimanja. Iskoristio je priliku da o Mladenoviću kaže nekoliko reči iz svoje perspektive, iako važi ono o mrtvima sve najbolje, mislim da za Milana nije bilo potrebno izmišljati. Rekao je nešto što mi i dalje odzvanja u glavi: Milan je bio iskren, čista duša. Nije kalkulisao, nije povlađivao. Nikada nije tražio ciljnu grupu za svoju muzuku. Kasnije, tokom večeri, je sa grupom Deca iz vode odsvirao pesme Budi sam na ulici, Stvaran svet oko mene i Novac u rukama.
Došao je red i na muzički program. KST hor, koji je nastao pod okriljem Tehničkih fakulteta, te se proširio na ceo Univerzitet, je imao čast da sinoć prvi nastupi. Veoma upevana družina, pod vođstvom dirigentske palice Nataše Lazić, izvela je savršene akapela mikseve poznatih hitova EKV-a.
Nakon hora, Deca iz vode su isplivala na površinu bine, odsviravši pesmu Voda. Jedno od glavnih obeležja ovog benda je što je to jedini naš tribute koji je istovetan nekadašnjoj postavi Ekatarine Velike. U ulozi Milana, kao vokal i gitara, je Zoran Mladenović, a kao nekad Margita, klavijature svira već poznata mlada umetniica Luna Škopelja. Bas gitaru svira Srđan Nikolić, a bubnjeve Nikola Rajović.
Bend je tokom svog višečasovnog nastupa pored pesama EKV-a svirao i pesme Šarla Akrobate. Uz pratnju Škopija (U škripcu, Babe) i Truta (Babe, E-play), po prvi put je pesmu Kad krenem ka… izvela Luna. Reakcija pubilike je dokazala da je Luna uradila odličan posao. Marko Aleksandar Gajić, beogradski kantautor, je odmenio Zorana otpevavši pesmu Zajedno.
Publici su se predstavili i Paja i Aleksa Vučković, odsviravši akustične verzije pesama Jesen i Anestezija.
Deca iz vode zvuče, moglo bi se reći, u potpunosti kao Ekatarina Velika. Tokom njihovog nastupa, možete videti koliko oni postaju deo muzike koju sviraju i koliko ta muzika postaje deo njih. Publika, takođe, nije uopšte ravnodušna. Posmatrajući facijalne ekspresije ljudi oko sebe, kao i njihove pokrete, shvatila sam da se dobrim svojim delom prepuštaju tome što slušaju i da osećaju pesme. Što, trebalo bi priznati, nije baš čest prizor na koncertima.
Milan Mladenović je preminuo 1994. godine, a dve decenije kasnije svi i dalje imamo osećaj kao da je i dalje tu.
