U poslednje vreme se smatra poslednjim trzajima svaki događaj koji ima veze sa alternativnom kulturom. Razlozi za takvo stanje su mnogobrojni, a neki od najvažnijih su: sirotinja, ljudski smećarluk, sujeta, neznanje, i možda najveći i najopasniji među njima, bol u kurcu.
Sinoć se u Domu omladine Beograda desio jedan od tih trzaja i bio je poprilično jak. Reč je o petom izdanju beogradskog Bleed to death festivalu, koji okuplja mahom izvođače iz hard core-a i njemu srodnih voda. Unapred se mora napomenuti da potpisnik ovih redova nije fan ovog pravca i da nema nikakve veze sa ekipom kojoj je posvećena ova pisanija.
Čast da otvori festival je pripala somborskom bendu Lower Parts of Human Sludge. Ova ekipa svira mešavinu grind core-a, slam i brutal death metala. Sala je u tom trenutku još uvek bila poluprazna, ali to nije sprečilo momke i malobrojnu publiku da se lepo zabave. Prostor ispred bine je bio rezervisan za šutke i slične rituale koji prate ovu vrstu svirki. Pevač Nebojša Kadić je bio jako lepo raspoložen i to je učinilo da se lepo zabave čak i ljudi koji nisu bili preterano zainteresovani za ovaj bend.
Sledeći bend na redu bila je groove metal mašinerija pod imenom Stvor. Momci su prošetali publiku kroz set sastavljen od pesama sa svog albuma prvenca koji nosi ime benda. Sala se vec solidno popunila, pa je samim tim i atmosfera postala bolja i prijatnija. Treba pohvaliti bubnjara Ognjena Martinovića, koji je došao da zameni njihovog bubnjara Igora koji se povredio, a priča se da je momak za jako kratko vreme naučio celu set listu.
Suffering`s the price je sledeći bend koji se popeo na binu. Od svih bendova koji su nastupili, njihov nastup je možda najbolje ispraćen od strane publike. U jednom trenutku je pola sale bilo u šutkama, a stage dive i crowd surfing nisu stajali. U jednom momentu se pojavila vekna hleba napunjena pršutom koja je završila u stomacima svih koji su bili ispred bine. Pevač Vici je takođe učestvovao u stage divingu, što je velika retkost za današnje muzičare koji svojim egocentrizmom pokušavaju da pokažu da su neke zajebane i nedodirljive zvezde.
Sledeći su bili headlineri ovog festivala, dugo očekivana Magma. Njima je ovo bila povratnička svirka, a razlog odsustva sa scene su bile promene u postavi. Vratili su se i počastili su publiku svojim karakterističnim razbijanjem kojeg se publika očigledno uželela. Članovi benda su neki od najiskusnijih i najkvalitetnijih muzičara na domaćoj sceni i slobodno se može reći da je ovo bend koji zvuči i izgleda svetski. Bilo bi dobro da se pojave sa nekim novim izdanjem kad su već opet tu.
Obscured je pretposlednji bend koji je nastupio. Za ovu ekipu nema šta mnogo da se kaže. I ovaj bend čine jako dobro poznati muzičari sa iskustvom, tako da su sasvim očekivano isporučili kvalitetan nastup. Njihovim pojavljivanjem je napravljeno malo odstupanje od standardnog programa ovog festivala, jer je u pitanju death metal bend. Pohvala organizatoru za ovaj potez, jer ovo svakako čini festival zanimljivijim.
Mašineriji pod imenom Bdfuse je pripala čast da zatvore festival. U pitanju je bend koji svira neku mešavinu metalcore-a i rapcore-a, koja vrlo lako može zadovoljiti fanove oba žanra. Uprkos tome što to baš nije moj fazon, ne može im se osporiti trud i kvalitet.
Iako sam na početku napomenuo da nisam fan ovakve muzike, moram priznati da sam uživao u celom događaju. Koraši su pokazali šta znači voleti svoju muziku i ideologiju, a pre svega su pokazali šta znači biti čovek. Sve je ovo suprotno metal sceni, gde su ljudi uglavnom zavidni i iskompleksirani smećari koji traže i najmanje razloge da nekoga bojkotuju i mrze, kao i najgluplje razloge da se ne ode na događaj. A ako se i ode, to se pretvori u traženje i brojanje grešaka ljudima na bini, čisto da bi se sutra moglo srati po nečijem liku i delu. Koraši su ljudi koji dolaze na svirke da razmene svoje ideje i da se dobro zabave uz par piva, bez ikakvih težnji za nadmetanjem i ponižavanjem drugih ljudi. Ovaj festival bi trebao da bude primer kako se tretira umetnost, a i ljudi oko sebe.
