Novi Sad, kao i dosta drugih gradova, se uoči nove godine potrudi da organizuje bogat muzički program u užem centru grada. Na binama se uglavnom nađu DJ-evi i rok bendovi čija je muzika lagana i slušljiva, koja može lako da privuče slučajnog prolaznika. Zbog toga mi je vest da će thrash metal sastav Deathonation nastupiti na Trgu Slobode, ispod čuvenog Miletića, zvučala apsurdno, čak i smešno. Međutim, nije nikakva šala, domaći, afirmisan thrash bend, na otvorenom, pred celim gradom.
Stigao sam na vreme, dok se bend nameštao na bini ispred koje je stajao i više nego pristojan broj ljudi. Od publike koja verno prati bend na nastupima i mladih metalaca kojima je ovo verovatno bio prvi koncert, preko starijih ljubitelja tvrđeg zvuka i porodica sa malom decom, do starijih ljudi u pozadini koji su se slučajno našli u centru u tom trenutku.
Posle kratke tonske probe, bend kreće energično sa naslovnom pesmom sa debi albuma, Dragged Into the Beyond, koju deo publike okupljen ispred bine aktivno ispraća, zatim ređa ostatak albuma, usvirano i iskusno. Ipak se radi o bendu koji u skoro istoj postavi aktivno svira već četiri godine. Gitare su malo pištale u početku, međutim to se iskristalisalo do treće pesme. Osim toga, zvuk bio odličan.
Ubrzo se formiraju prve šutke, koje gotovo ceo koncert nisu posustajale, brojeći u proseku petnaestak ljudi u svakom trenutku, što samo svedoči o Deathonationovom uticaju u gradu. Publika zna dobar deo tekstova, zna pesme u riff, oni su tu zbog njih. Na početku Victim Of Night, pesme sa istoimenog EP-ja iz 2014. godine formira se krug u sredini, brojeći dvadesetak dugokosih mladih ljudi u crnim majicama i kožnim jaknama, među kojima sam bio i ja, a do čega je došlo posle prvih taktova strofe znaće svako ko se ikada našao na thrash, ili bilo kojoj drugoj metal svirci. Čak ni skakanje sa bine i crowdsufring nisu izostali, a bend je za kraj ostavio Masovnu Saranu Horror Piknika, posvetivši je Gos’n Bandaru, čoveku koji je, po Ićinim rečima, mnogo pomogao bendu u njihovim počecima. Posle bisa i skoro sat vremena sviranja, pozdravili su sve okupljene i završili svoj set.
Iako je bend sam podneo prijavu da svira na Winter Festu, pozdravljam odluku organizatora da u program uvrste i nešto potpuno drugačije, što nismo imali prilike videti prethodnih godina, jednu supkulturu o kojoj mnogo ljudi malo zna i gaji veoma ružne predrasude. Na neki način, ovaj koncert je bio promocija te supkulture, pokazivanje tim istim ljudima šta znači otići na koncert, ljubav prema bendu, nalet adrenalina u šutci i podizanje nepoznate osobe sa zemlje bez razmišljanja, kao i solidarnost i poverenje koje dolazi do izražaja kada se neko odluči za skok sa bine publici u ruke. Naravno, bilo je ljudi koji su odmahivali glavom i bežali od bine, na kraju krajeva, ko im može zameriti, ako im ne prija muzika imaju puno pravo. S druge strane, možda postoji klinac kome se i svidela cela priča, možda za vreme pisanja ovog teksta sedi u sobi i pretražuje po internetu Deathonation i slične bendove, i onda ćemo, za nekih deset do dvadeset godina njega slušati dok sa svojim bendom svira na trgu, i to na bini mnogo većoj od ove večeras, koja taman ima dovoljno mesta za četiri čoveka i jedan set bubnjeva.
Iako je scena u Srbiji daleko od savršene, koncert Deathonationa u samom srcu vojvođanske prestonice bih bez oklevanja uvrstio među njene najsvetlije trenutke u godini koja je za nama.
No Life Till Thrash
