Sinoć je u novosadskom Gerila baru nastupio bend Irish Stew of Sindidun, a kao lokalna podrška, nastupio je i bend Drunkards.
Na scenu je prvo izašao bend Drunkards. Počeli su instrumentalnim uvodom, laganog tempa, ali su ubrzo prešli na bržu numeru. Akcenat tokom njihovog nastupa je i bio većinski na instrumentalnim delovima. Ovo je vrlo simpatična ekipa, na sceni izgledaju vrlo veselo, ali uprkos tome, zahtevna novosadska publika nije izgledala u potpunosti zaintrigirano dobar deo njihovog nastupa. Violinista ove grupe je ubedljivo najviše dolazio do izražaja, što svojim maestralnim sviranjem, ali i harizmom kojom zrači. U jednom momentu je frontmenu ispala mandolina, te smo imali pauze zbog tehničkih problema. Po reakcijama bih rekao da i nisu baš adekvatno zagrejali publiku za sledeći bend.
Posle kratke pauze, na binu je izašao Irish Stew of Sindidun. Ispred bine se odmah stvorila gužva u kojoj smo mogli videti dosta simpatizera ovog benda. Čak smo videli i irsku zastavu. Svoj nastup su počeli pesmama sa novog albuma koji i promovišu. Daleko veselija atmosfera je zavladala kad su ovi momci izašli na binu, pa je mnogo više ljudi i plesalo uz muziku. Odmah sa početka dobar utisak ostavlja vokal koji je, meni lično, bez imalo preterivanja, jedan od najprijatnijih koje sam imao prilike da slušam. Bend je održavao lepu komunikaciju sa publikom, a i u nekoliko navrata je i pozdravio. Ubedljivo najbolja reakcija publike je bila za vreme pesme Take me high. Na kraju nastupa su, očekivano, bili pozivani na bis, koji su ispoštovali. Dosta često, ovaj bend se poredi sa Orthodox Celts-ima, a neki ih smatraju njihovim direktnim konkurentima. Mislim da je ta konstatacija prilično besmislena, pošto Irish Stew krasi nešto laganiji i senzibilniji tempo i, već sam spomenuo, fantastičan vokal. Specifični su na svoj način, a činjenica je da ovaj bend iz godine u godinu, iz albuma u album zvuči sve bolje, te više nisu bend koji stoji u senci koju su Orthodoxi, nenamerno, postavili preko njih.
Očekivao sam dosta veći odziv publike, iako se, u jednom momentu, Gerila činila skroz popunjena. Već sam u par izveštaja spomenuo da Gerila uglavnom ima neku svoju publiku koja je redovna tu, ali sam se i prijatno iznenadio reakcijama na neke veselije pesme, kada gotovo niko nije bio statičan. Što se bendova tiče, osim minornih tehničkih problema sa mandolinom, drugih nije bilo. Svoj deo posla su odradili sasvim adekvatno i napravili lepu žurku.
