Nedavno smo u Srbiji imali priliku da čujemo Planet of Zeus i 1000Mods, dva izuzetno kvalitetna sastava koji potiču sa grčke stoner metal scene, jedne od onih stvari u životu kod kojih čoveku ne pada na pamet da će ikad nabasati na njih, ali kad se to ipak desi, kuje sam sebe što to nije otkrio ranije. Na dan koncerta prvog od dva gorespomenuta benda, prvi put je na vratima SKCNS Fabrike stajao plakat koji najavljuje da će Srbiju konačno posetiti i Nightstalker, veterani grčke scene koji su postavili temelje za mnoge mlađe sastave. To je bilo pre skoro pola godine i sve je ukazivalo na spektakl.
Za predgrupu je odabran Thundersteel, zmajevački old school heavy metal sastav, koji je svoj set započeo pred, ni manje, ni više, nego dvadeset ljudi. Poražavajući podatak, ali nisam puno obraćao pažnju na to, očekivao sam da će se sala polako popunjavati kako se bude odvijao koncert. I pored šačice ljudi koja ih je slušala, čiju su bar četvrtinu činli prijatelji muzičara, bend je pružio sjajan nastup, pun pozitivne energije, dok vokalista Miloš svakom otpevanom tonu posvećuje posebnu pažnju. Iskoristio je i priliku da se zahvali svima koji su se okupili u tolikom broju, kao i onima koji i dalje stoje napolju. Bilo je i nekoliko tehničkih poteškoća, poput krčanja pojačala i potpunog nestanka svetla na bini u jednom trenutku. Komunikacija sa publikom se svodila na dobacivanje od strane prijatelja iz prvog reda, što je u par navrata izazivalo smeh u celoj sali. Pošto žanr ne slušam privatno, bend me je veoma prijatno iznenadio, a sa bine se povukao uz velik aplauz.
Kratku pauzu između bendova sam proveo napolju, na svežem vazduhu i vratio sam se kad su otpočeli prvi taktovi pesme Go Get Some. Prvo što mi pada na pamet kao pridev na muziku Nightstalkera je da je prljava. Prljava, prašnjava, psihodelična, muzika za vožnju besnog motora po američkim pustinjama na srednjem zapadu. Bend se ugleda i na Motorhead, stavom kojim odbacuju svakakve pokušaje svrstavanja u neki od žanrova i podžanrova. Prva rečenica koja stoji u zvaničnoj biografiji benda glasi Don’t try to label Nightstalker, it only makes them mad. Jedino što priznaju je čisti rok, a na slušaocu je da sam proceni šta su tačno – hard rock, heavy metal, ili, pak, stoner, zbog usporenih i melodičnih rifova koji se uvlače u glavu k’o opijati pod čijim su uticajem pisani. Tokom pauze, saznao sam da je za ceo koncert prodato osamdeset karata. Za prostor u koji stane najmanje petsto ljudi. Međutim, oni koji i jesu došli, tačno su znali zbog čega su tu i svaka pesma je propraćena aplauzom koji je davao iluziju sale mnogo popunjenije nego što zapravo jeste. U prvom delu koncerta su svirane Zombie Hour, All Around (Ili, ako neko voli malo upečatljiviji naziv, Satanic Drugs From Outer Space) i Just A Burn, dobro poznate pesme, svaka sa drugačijeg albuma, dok su hitovi benda Baby, God is Dead i Dead Rock Commandos ostavljeni za sam kraj. Ono što mnogo afirmisanih sastava voli da radi je da se nakon regularnog dela set liste povuče sa bine bez reči i čeka publiku da ih pozove na bis. Iako svi već znaju da će se bend vratiti, uvek postoji ta doza neizvesnosti – šta ako su zapravo završili? Iako malobrojna, publika je jednoglasno davala do znanja bendu da želi još, a jedna pesma je falila, i zove se Children Of The Sun. Izdata kao singl pre četiri godine, romantična i poetična, za kratko vreme je postala svojevrsna himna benda. Mnogo njih je Nightstalker otkrilo i zavolelo preko nje, uključujući i mene. Naravno, bend se vratio i odsvirao spomenutu pesmu, tokom koje je vokalista Argi pozivao ljude da pevaju refren umesto njega. Nakon nje, bend se zaista povukao, svetla se popalila i puštena je glasna muzika u sali, u cilju toga da se što pre isprazni.
Nightstalker me nije nimalo razočarao. Čak je i u više navrata premašio moja očekivanja. Međutim, osamdeset prodatih karata je premalo za ovako nešto, naročito ako uzmemo u obzir podatak da je prošle nedelje 1000Mods napunio taj isti prostor, i to usred radne nedelje. Ali, možda to i nije toliko loše, ovo svakako nije muzika za headbangovanje i šutiranje do besvesti sa trista ljudi oko sebe. Ovo je prikladnije za neku drugu radnju, mnogo intimniju.
