Održan je veliki novosadski koncert Mortal Kombata. Bolesna Štenad su bili podrška, kao i prepun klub.
Ekipa iz Beograda krenula je u 17 časova autobusom u Novi Sad. Za te ljude je koncert počeo još tada. Uvežbavali su svoje glasove u autobusu pevajući stihove dobro poznatih numera benda.
Bolesna Štenad su izašli na binu i započeli ovu predugu noć. Klub je bio skoro pun. Bilo je guranja za prve redove, da se ostave stvari na bezbedno mesto i slično. Tako da za predgrupu je bio odličan broj ljudi. Naravno da publika baca pivo svuda, a onda pevač reče: Ako hoćete da nas gađate, nemojte da nas gađate buknsama, već paketićima kokaina.
Prva pesma koju su izveli bila je Komšinice. Izgleda kao da tu publika uvek ima najbolju reakciju. Ali sledile su hitovi poput Loše, loše i Desiće se lepe stvari. Kako je njihov nastup odmicao, dalo se primetiti da se ljudi napred pomeraju, dok nazad stoje i čekaju da se završi. U svakoj pesmi se moglo čuti ime benda Blanquito Cojones, što je naravno bilo i uklopljeno u stajling frontmena. Numera koja nije mogla biti izostavljena je Multietnička Atrakcija. Ovaj put, tekst je bio malo drugačiji, bili su ubačeni Kriki iz Kombata i Dule iz gore pomenutog benda. Imali su vremena nešto jače od pola sata, i to je malo. Ali svako ko voli Štenad, bio je prošlog petka u Domu Omladine. Tako da razumem zašto su imali malo vremena.
Posle dugog iščekivanja, pope se Kriki na binu i zapuca. Zaista. Na Antievroviziji je to bila sprdnja, ali sada, ovaj pištolj je bio ozbiljnija stvar. Imao je pravi zvuk i izbacivao vatru. Tim efektima samo je još više dočaravao prvu pesmu, najpoznatiju sa novog albuma, Devedesete.
Ono što su oni uradili sinoć, to mogu samo oni. Pre nekoliko godina se pričalo kako oni uvek skupe najlepše devojke u prvom redu, što se na ovom koncertu ispostavilo kao tačno. Čak je bila i devojka sa istetoviranim logoom benda na grudima. Ređali su pesmu za pesmom, a publika se nije umarala. Odakle im snage, ne znam. Zatim, pojavi se Kriki na bini sa sekirom. Sekirom. Pravom. Ista kao što mi baba na Zlatiboru ima. Kakav čovek sunce ti.
Elem, svi su shvatili da je sledeća pesma Seljačka Buna. Na bini sekira, u publici masa koja ludi i stvarno sam se zapitala da li će svako ostati živ. Mada, kao što sam i rekla, samo njihova publika može da podnese ono što oni pripreme. Kao što je tradicija, pesma Nemoj biti emo je ispevana cela i pre nego što su počeli da je sviraju. Ta pesma nema više neku poentu više jer je i ta faza sa emosima prošla, ali je neizbežna stvar na njihovom koncertu. Publika je bila raznovrsna, od osnovaca, srednjoškolaca do ljudi koji im mogu biti roditelji.
Dvočasovni koncert se završio znojem, prosutim pivom, i klubom koji je smrdeo na dim. Neko je bio živ, a neko nije. Ovo veče će biti u pamćenju bendu i svakome ko je tu prisustvovao. Ali od Mortal Kombata nisam ništa drugo ni očekivala.
