Stara srpska izreka Kruži kao kiša oko Kragujevca sinoć se pokazala kao totalni promašaj umotvorstva. Drugu noć Arsenal festa, pored nekoliko zvučnih imena obeležio je i uporni pljusak koji se u mahovima vraćao da i ovako natopljenu publiku u potpunosti oblije. Međutim, po sistemu – e nećeš ga, vala, istrajna publika ispratila je energične koncerte nekolicine domaćih i stranih hedlajnera koji su oduvali besprekornim nastupima.
Drugo veče sedmog izdanja Arsenal festa otpočelo je nastupom nikšićkog pank benda Punkreas na Garden bini. Ovi momci su pre festivala, u sklopu Arsenal promo nastupa, odsvirali dve promotivne svirke u Nikšiću i Podgorici, na kojim su ujedno promovisali novo EP izdanje pod nazivom 1000 zašto 1000 zato. Primetna je bila grupa ljudi koja je na nastup benda došla iz njihovog rodnog grada, a koja je veoma aktivno ispratila svaki trenutak ovog dvadesetominutnog nastupa. Kao i tokom Arsenal promo nastupa, i na ovom su promovisali pesme sa EP-a, pa je publika mogla čuti numere kao što su True Words, El hijo del viento, Bolji svijet, kojima su pokazali jasan napredak u liričkom i sviračkom izražaju i uvežbanosti. Nadam se da će se u narednim godinama ovom usamljenom crnogorskom pank bendu pridružiti još neki bendovi koji će dobiti status istaknutih i koje će aktivnost Punkreasa inspirisati.
Dok se još ni prve kapi nisu najavile, glavnu binu starog poligona za proizvodnju oružja zauzeli su članovi Repetitora, pa kako i dolikuje, od prvog takta udarili po gasu i digli još uvek malobrojnu publiku na noge. Interesantni program drugog dana festivala okupio je na jednom mestu kako buntovne tinejdžere, tako i nešto stariju gardu, koja je doduše svojih 5 minuta dočekala tek nakon repetitivnog prženja gitara koje je gruvalo sa bine.
Dok je Repetitor završavao svoj jednočasovni nastup, na Garden bini je otpočeo nastup kragujevačkog alternative rock/grunge/stoner benda Larska koji je nastao 2015. godine. Cilj benda je da ne postoje ograničenja u njihovom stvaralaštvu, pa tako je i ime nastalo iz igre slogova reči skalar, fizičke veličine koja je određena isključivo intenzitetom, što ovi momci odlično prenose na publiku tokom njihovih nastupa. Njihov scenski nastup je umereno dinamičan, oni njihovim pogledima i pokretima tačno ukazuju na to kakvu emociju žele da prenesu. Momci su usvirani i sigurni, što se veoma odražava na reakcije publike, a čime su takođe pridobili simpatije beogradske publike na Arsenal promo nastupu ispred Doma omladine koji je održan pre nekoliko nedelja. Ovakav bend ima veliku perspektivu, pogotovo u očima publike koja voli fuzije žanrova, a što zasigurno ovi mladi umetnici uspešno ispoljavaju.
Prvi minut od tih 5 obeležila je, kako je jedan od posetilaca duhovito primetio – ženska verzija Vlatka Stefanovskog. I to isključivo po gitarskom umeću. Ana Popović, jedna od naših najboljih bluz i džez gitaristkinja, u svom već prepoznatljivom stajlingu, koji, dapače, više prija muškoj populaciji, izašla je na binu nešto pre 22 sata, i od prvog tona do poslednjeg takta bacila okupljene u melodični gitarski trans. Svirajući hitove iz svoje bogate kolekcije, ali i nekoliko novih numera, Ana je još jednom pokazala virtouznost, izvlačeći iz svog instrumenta nemoguće stvari.
Dok je na glavnoj bini svirala graciozna Ana Popović, Zvoncekova bilježnica započela je nastup na drugoj po veličini bini ovogodišnjeg festivala. Ovo je bend koji ima bazu ljubitelja, a njihovi nastupi su uvek veoma interesantni za ispratiti. Interakcija između benda i publike je konstantna, frontmen benda, Toza, kroz pesme, pokrete i izjave održava pažnju prisutnoj publici, pa svako dešavanje na bini publika proprati žustrim ovacijama. Na bini su bili primetni svakojaki rekviziti, od starog televizora koji nema signal, trijangla, pa sve do sekire kojom se u jednom momentu ošrio drveni štap. Mnogobrojni sponzori kojima se bend tokom nastupa zahvaljivao podržali su ovaj nastup, pa se da pretpostaviti da je bend izašao sa festivala sa većim materijalnim bogatstvima no strani hedlajneri. Očekujemo da će se narednih godina pojaviti u dabl-deker autobusu.
A dok je Popovićeva privodila svoj nastup kraju, na obližnjem Garden stageu polako se okupljala šarenolika publika – od Silvane do Nirvane, kako bi prorpatila nastup benda čiji se muzički pravac baš tim rečima može i opisati. Naravno, u pitanju su komšije iz lijepe njihove, turbofolk pank sastav Brkovi. Pank na seljački nikad nije zvučao tako dobro! Shamso 69, Prasac zvani Sepra, Šarulja, Žorž i Tomac još jednom su pokazali zašto su omiljena atrakcija publike koja na njihove koncerte dolazi očekujući potpuni šou. Ni ovog puta nisu razočarali. Alo bre, rasveta, pa koji ti je ku#ac zar ne čuješ da ide balada, šta si mi popalio sva svetla?! Ko ti dade da radiš?! – sprdao se Shamso, da bi samo nekoliko trenutaka kasnije zauzvrat dobio pogašena svetla uz konstataciju E sad se ni ja ne vidim… Po običaju, na bini im se pridružio i kolega iz benda Pero Deformero, čuveni Biške, koji je dodao višnjicu na onaj šlag, numerom Opasno se drogiram. Takvim duhom, ekipa Brkova gurala je uprkos kiši, koja je u jednom trenutku počela besomučno da pada, odvajajući deo publike koja je sklonište počela da traži ispod krošnjaidrveca i/ili na jedinoj zatvorenoj bini, gde su mogli da uživaju u muzici gostujućih DJ-eva.
I dok su kapi kiše postajale sve češće, veće i dosadnije, ispred glavne bine prolomio se krik oduševljenja. Dugoočekivani vašingtonski DJ duo koji čine Rob Garza i Erik Hilton, u svetu poznatiji kao Thievery Corporation, u pratnji velikog broja gostujućih mužičara, izašao je pred Kragujevačku publiku. I onda je usledio haos – baš ono što čini draž festivala, koncerata na otvorenom gde čak ni vremenske (ne)prilike mogu da pokvare atmosferu. Ili barem da pokušaju. Nekoliko hiljada najvećih fanova ove američke grupe, tvroglavo je odbijalo da bude poraženo od strane tmurnih nebesa. Mokri do gole kože, igrali su dok su se na bini menjali gosti, nizali hitovi i temperatura rasla. Ovakva atmosfera privukla je i one koji su se tokom pljuska krili na obodima stagea, te je broj pljuskanih brzo rastao. Uz pomalo filmsku sliku, ekipa Thieveryja uspela je da spasi veče i, pomalo ironično, da iscedi vodu iz kamena.
Naredni bend u bašti bio je novosadski Pero Defformero, bend koji, kao i Brkovi, uvek stvori vrtlog energije u koncertnom prostoru. Kao i svi turbo folk izvođači, Pero Defformero se diči milionskim YouTube pregledima, pa su tokom nastupa mogli samo da ređaju hit za hitom. Dok je tokom nastupa Brkova vrelu atmosferu u publici mogla da ublaži kiša, tokom ovog nastupa prašina se iz pesme u pesmu sve više dizala u nebesa. Na repertoaru su se našle pesme poput Metal sviraću, Ekstra, Gotičarka, dok su nastup završili pesmom Gastarbajter i uputili se natrag za Njemačku.
Čast da završi program na glavnoj bini pripala je legendi jugoslovenske muzičke scene, umetniku čiji domašaji prevazilaze muzičke okvire. Nastaviši tačno tamo gde je pre samo nekoliko dana stao na koncertu u Beogradu, Darko Rundek je još jednom okupljenim fanovina priredio scensko-muzički spektakl. Bilo da su u pitanju Crni dusi, Makedo ili Šejn, na kojeg se čekalo sve do samog kraja, Rundek je sa ekipom na bini svaki ton pratio koreografijama i kostimima koji su pratili duh pesama. Kao po komandi, tokom čuvenih stihova Ne mogu nam bombe ništa, ni oluja, niti kiša! iz sivih oblaka ponovo su se na publiku sručile dosadne kapljice, ali ni ovog puta nisu uspele da povare raspoloženje. Možda su svojim iritantnim prisustvom samo naglasile ono čuveno Izađi i bori se! – nešto što je Rundek i nakon 20 godina uspeo da sprovede u delo, na najoriginalniji i najinovativniji način.
Uz maksimalno ispoštovanu satnicu, poslednji bend druge večeri bili su Bjesovi. Garden se nimalo nije ispraznio, publika je čekala ovaj muzičko-lirički vrhunac večeri. Nizale su se numere poput Kiše, Bolje ti, Skoro 100%, Čak i da mogu i ostalih, koje će zauvek biti urezane na hartiji domaćih rokenrol bendova. Publika je svaku pesmu ispratila vokalnom izvedbom, kao i jakim aplauzima na kraju numera.
Drugo veče ovogodišnjeg festivala obilovalo je raznolikim kvalitetnim izvođačima, pa je i bilo za očekivati da sve karte budu rasprodate. Ljudi su kroz kapije izlazili veoma zadovoljni, a odabir organizatora da na glavnoj bini Rundek okonča veče, dok su to na Gardenu učinili Bjesovi, bio je pun pogodak i odličan vid privlačenja publike da ostane tokom čitave večeri, pa da samim tim i mlađi bendovi koji su nastupali na Demolition bini budu zapaženi, a ne da samo upotpune program.
