Ove subotnje večeri niko od nas nije gledao Evroviziju i pravo da vam kažem, da mi nema Antievrovizije i Mortal Kombata, ne bih ni znala da ovo prvo postoji, ali da smo se bolje proveli od ovih u Portugalu – jesmo! Spuštajući se niz kaldrmisanu stazu, moleći sve bogove da neko ne izgine na istoj, već sam mogla da zaključim da Barutana nikada neće biti punija. I bila sam u pravu. Bilo nas je više nego komaraca, verovali ili ne. Klasično pozdravljanje sa obezbeđenjem i ne baš nežni pretres na ulazu, ali kroz kapiju smo se stoički progurali već oko 20 časova i 30 minuta.
Čini mi se da nije samo publika nestrpljivo čekala početak koncerta, jer su Bolesna Štenad započela svirku tri minuta pre 21 čas. Teatralni kao i uvek, na binu su izašli u sakoima koji su bilo nalik gotik kostimima, standardno obojenih lica i sa naočarima za sunce. Posebno oduševljenje kod publike probudila je pesma Komšinice. Na sam refren pesme, umesto na kraj sela sigurna kuća, Lama je u ritmu zapevao ima jedna žurka mala, puna beše Barutana. Bejaše originalni po običaju. Na binu se u jednom trenutku popeo i njihov verni fan, išaran poput benda. Međutim, obezbeđenje baš i ne voli padobrance, pa su ga ubrzo i vratili u publiku. Bez brige, Kiza Seljak je vaskrsao, iako su u snimku najave koncerta koristili prave metke. Žilava su to štenad!
Ubrzo posle Štenadi nastupio je hard core/pank bend SMF. Nastali su početkom devedesetih godina i, evo, nakon maltene 28 godina postojanja SMF je i dalje neumoran. Ove godine nas je kiša zaobišla, ali nema ko nije bio mokar kako od piva, tako i od znoja. Leteli su i ljudi i pivo, a šutke ste mogli da izbegnete jedino u toaletu.
Već oko 22 časa kroz Barutanu niste mogli da prođete od gužve koja je označila da je kapacitet maksimalno ispunjen, što nam je dan ranije i sam bend potvrdio, te se sve do koncerta tražila karta više. Sa pištoljem u ruci i šuškavcem preko grudi, Kriki je teatralno ušetao na binu i pozdravio publiku. Sami zaključujete da su se Devedesete, utoke i air max patike vratile. Bilo je i naručivanja pesama, pa da bi skratili, ali i ispoštovali želje omladine, svirali su po četiri pesme u isto vreme u nekoliko navrata. Naravno, nije se baš slavno završilo kombinovanje Male, Seljačke bune i Papučara, pa su se vratili već određenom redosledu pesama. Bilo kako bilo, predstavili su i dve nove pesme, a to su Papučar i Rijaliti. Pitanje je bilo da li smo uživali da gledamo Viktora Savića u novom spotu kako se služi Desankom Šakić, a potom ljubi polu golu plavušu u vrat – naravno da jesmo. Iako su pesme premijerno izvedene pred beogradskom publikom, a Rijaliti objavljen pre nešto više od nedelju dana, pevali smo sve od reči do reči. Ove godine, baklje su se nasumično palile na otprilike svakih 15 minuta, što je svakako doprinelo piromantičnoj atmosferi, uz već pripremljene rakete, prskalice, dimove i bacače vatre koji su već pripremljeni bili prisutni tokom cele večeri. Za pesmu Moj grad verujem da su i zidine Kalemegdana propevale. Skandiranje i ponosno pevanje u glas svake strofe ove pesme beše sjajno, cela Barutana je bila na nogama. Definitivno nenadmašiv osećaj! Za pesmu Vegan bend Mortal Kombat je častio publiku jednom svinjskom glavom, koju su, na kraju, oni sami grickali, te je vazdušnim putem otišla u poslednje redove. Što se izlaska na binu tiče, ni oni nisu bili u deficitu sa poludelim fanovima. U ovom slučaju dečko je od sreće iscepao sopstvenu majicu i oduševljeno se popeo na binu posle Krikijevog poziva. Apropo skidanja na bini, gost iznenađenja je bio jedan jedini Prljavi inspektor Blaža, koji je svoju pesmu Lepa si Pamela završio u negližeu. Ne znam za ostatak publike, ali meni lično jedan od najlegendarnijih momenata koncerta. Ni ovaj koncert nije prošao bez plivanja članova benda na rukama publike, Krikijevog odlaska po pivo istim putem, a tokom pesme Pozer gitarista Filip je bio u sredini kruga. I za kraj, na bis su izašli i iznenadivši publiku odsvirali dve pesme projekta Rune, pesmu Ragnarok i Ratnički san, posle čega su određeni ljudi iz publike odlučili da možda to ipak nije za njih i napustili Barutanu, mislivši da je kraj koncerta. Na to je Kriki, vrlo inspirativno, pozvao publiku da skandira idite, pičke. E sad, drugi bis je, kao i koncert, morao da se završi već uobičajeno pesmama Mala i Teški metal.
Što se Antievrovizije sveukupno tiče, vidimo se dogodine u Hali sportova. Znam da će biti desetogodišnjica, ali ovaj koncert će biti veliki izazov nadmašiti.
