Vid Malbašić je frontmen četvoročlanog novosadskog pank sastava Pet minuta slave, koji je u septembru prethodne godine objavio debitantski album pod nazivom PMS u kući. U poslednjih godinu dana jedan su od koncertno najaktivnijih mladih bendova, a Vidovo zalaganje da bend zauzme poziciju na sceni je evidentno. Intervju u međusobnim razgovorima spominjemo već duži vremenski period, pa mislim da je ovo odličan trenutak da porazgovaramo.
Kako se vanredno stanje odrazilo na tvoj biznis sa kobasicama?
Ljudi, ja ne znam šta je sa vama. Neko daje pogrešne informacije. Ja se ne bavim valjanjem kobasica. To sam samo par puta završio kobaje za starije kolege. Evo o čemu se radi. U Zrenjaninu postoji sjajan lokal, Lion Pub – onaj ko nije bio, topla preporuka. Tamo su svirali mnogi bendovi. Sem svirki, pab služi klopu i sjajne kobasice. Te kobasice proizvodi moj drugar, u Kulpinu, a kako, nažalost, nemaju mesare u Novom Sadu i Beogradu ja sam se našao između. U nekom od razgovora sa kolegama, ispostavi se da su to najbolje kobasice koje su oni jeli, a ja,eto, znam proizvođača. Par puta sam im doneo, a kasnije ih i povezao, pa sada robu razmenjuju bez mene.
Izgleda da ste u periodu vanrednog stanja veoma pasivni kada su u pitanju akcije putem društvenih mreža. Da li je ovo period koji kreativni stvaraoci treba da iskoriste za neke nove vidove komunikacije sa publikom?
Nemamo uslova da sviramo preko društvenih mreža, a i da imamo, već je postalo ofucano. Ali da smo pasivni i nismo baš. Skoro svaki dan na našem Instagram profilu bude objavljena fotografija, sa propratnom zanimljivom pričom. To još nigde nisam video da neko radi, pa sam odlučio da se time pozabavim.
Jasan je uticaj benda Atheist Rap na vaše stvaralaštvo, u nekim trenucima možda i prenaglašen. Kako ti gledaš na to, kao na nedostatak sposobnosti da se specifičnije izrazite, svojevrsni omaž autentičnom izrazu jednog benda ili nešto treće?
Mnogi nas povezuju sa Ateistima iz više razloga. Imamo stil sličan njihovom, ali se trudimo da na neki način budemo i originalni, nekada uspeva, nekada ne. Možda i jeste nedostatak sposobnosti da se odvojiš od nečega što godinama slušaš.
A zašto nas ljudi povezuju sa njima? Mislim da nije samo muzika u pitanju. Sva četvorica, ja pogotovo, smo redovni na njihovim svirkama, redovno nosimo njihove majice, a do skoro smo na svirkama i svirali po neku njihovu stvar. Na demo albumu smo obradili Vojvodinu. To je još jedan razlog zašto nas ljudi u toj meri povezuju sa njima. Da isto to radimo sa nekim drugim bendom, povezivali bi nas sa tim bendom, a ne sa Ateistima.
Kakvu ulogu bi trebalo da imaju mladi pank bendovi u ovakvom društvu? Da li možete biti korektivan faktor ili tek neko ko ukazuje da nije baš sve pod šapom opšte prihvaćenih vrednosti?
A zašto bi morala da postoji uloga? Radi šta ti se radi, piši šta misliš da treba. Naravno, još nisam video pank bend koji se nije dotakao teme sistema, ali ne mora sve da se vrti oko toga. Naša najslušanija pesma je Lenka. Čista ljubavna pesma.
U sećanju mi je ostao interesantan potez angažovanja autobusa za prevoz publike iz centra Novog Sada do lokacije održavanja koncerta, kluba Soulpeddler. Kako ste došli na tu ideju, da li je ista doprinela tom koncertu i bendu?
Mesto svirke je bilo na Klisi, a to je naselje koje je malo dalje od centra Novog Sada. Do tamo vodi jedna autobuska linija. Kada sviraš u centru, upitno je da li će biti publike, a kamoli dalje. Mnogi bendovi su iznamljivali autobuse koji su prevozili publiku od matičnog grada do mesta gde se svira. Mislim da niko do sada nije iznajmio gradski autobus, i uradio to na lokalnom nivou. Zbog toga je ideja došla spontano od najbolje drugarice benda, Jelene. Prvo kroz šalu, a onda smo skapirali da bi to bila sjajna stvar. Dogovorili smo se sa JGSP-om i za relativno malo kinte napravili sjajnu zabavu. Odakle da polazi? Pa sa trgića! Tamo su svi pankeri u ovom gradu, a pogotovo petkom! Kada sam video da je iz autobusa izašlo sedamdesetak ljudi, bio sam vrlo pozitivno iznenađen. Nisam verovao da će baš toliko ljudi doći. Isplatilo se baš. Jedino žalim što se ja nisam vozio u tom autobusu, verujem da je žurka bila sjajna.
Većina koncerata u vašoj karijeri je i dalje vezana za Novi Sad. Da li treba da postoji trenutak u kom kažeš dosta nekontrolisanom broju nastupa u matičnom gradu?
Već godinu dana smanjujemo svirke u našem gradu, ideja je da svedemo na 2, 3 svirke godišnje i da bude spektakularno. Ali onda dobiješ poziv od drugara koji te zamoli da budeš podrška bendu iz Zagreba, Ljubljane ili nekog drugog mesta, bendu koji nije popularan, i kome treba publika da bi isplatio putne troškove. Zašto onda ne bi izašli u susret, napravili nova prijateljstva, družili se, a i sami jednog dana otišli u taj prelepi Zagreb ili gde god?
Poprilično ste mobilni, čuo sam od nekoliko članova portala da voliš da voziš i da se sa tobom za volanom do Beograda stiže za pola sata. Što ne zagrizete sa klupskom turnejom širom zemlje?
O svojim rekordima i minutažama ne smem da pričam, zato što će ovo pročitati moji roditelji, koje ovim putem pozdravljam, a ne bih da sekiram već uplašenu kevu, i bolesnog ćaleta. Zvezdra – centar Novog Sada za 37 minuta. Imam pouzdan i siguran auto, volim da vozim i godišnje prelazim oko sto hiljada kilometara. Većinu po stranim autoputevima gde je mnogo gušći saobraćaj, i gde se mnogo brže vozi. Planiranje jedne takve turneje i realizacija iste je baš počela kada i ovo stanje. Svirali smo sa Neozbiljnim pesimistima u Beogradu, trebalo je da sviramo i Šabac, Požarevac, Zrenjanin i još jedan Beograd, ali sve je otkazano.
Dva vrlo dobra spota su za vama, možda je taj segment i nešto najreprezentativnije što bend poseduje. Smatram da ste uspeli da napravite solidan balans između oku lepog i društveno angažovanog. Da li će to biti vizuelni pravac i za budućnost?
Drago mi je da si zapazio da smo krenuli da radimo spotove, i drago mi je da ti se sviđaju. Nema ništa zanimljivije od snimanja istih, pogotovo kada treba u 5 da se ustane, a u 6 da krene snimanje. Pokušavamo da radimo tematske spotove, da radnja spota prati priču pesme. Kada ostanemo bez ideja, onda ćemo da se vratimo onoj najlakšoj fori, snimati se u studiju, garaži, ili nekoj ruševini. Pevati na mikrofone bez kabla i svirati na neupaljenim pojačalima.
Planovi za naredni period su krajnje relativan pojam u ovim okolnostima, ali pretpostavljam da postoje makar u idejnom smislu, te bih dao prostora da zađemo i u tu temu.
Čekamo dan kada ćemo da uđemo u studio. Pre nego što je krenulo ovo sa virusom, čekali smo dan kada će Radule osposobiti studio za rad, a sad čekamo da prođe sve ovo, pa da pohitamo u Socijalu i snimimo nešto novo.
Za kraj, pozivam te da publici preporučiš nekoliko autorskih dela u kojima ti uživaš u ovom periodu.
Od naših stvari preporučujem Lenku, Anti-eko – od kada smo je snimili, delfini su se u Veneciju vratili) i Izletničku. U poslednjih par dana ja slušam Dječake – Lovrinac, Dinosaurus Jr – Just like heaven, Mašinko – 041, Proleće – Novosadska i još mnoge druge.
Drago mi je da smo realizovali ovaj divan intervju posle toliko priče o tome. Pozdrav svima, ne dajte se!
Čitaj PRIS, dok ti ne uzmu bris
Ne izlazi some, čuvaj se korone!
