Održan jubilarni osamnaesti Koncert godine

Novosadski Koncert godine već godinama važi za kultnu rokenrol manifestaciju. Otkako je, nakon desetogodišnje pauze, ovaj tradicionalni muzički događaj ponovo ugledao svetlost dana, decembar je u mene bio mesec rezervisan za odlazak u Novi Sad i uživanje u odličnoj višečasovnoj muzičkoj zakusi. Prošlogodišnja pauza u toj tradiciji izazvala je nostalgiju, što me nateralo da se ove godine ponovo uputim ka Velikoj sali SPC Vojvodine.  No, došavši tamo, shvatila sam da nema više onog hajpa u vezi sa čekanjem ispred SPENSA. Nešto je nedostajalo. Ta praznina je zapravo bila odsustvo ljudi kojih je ranijih godina bilo ispred ulaza, a koji su nestrpljivo iščekivali otvaranje koncertnog prostora.

U potpunosti poštujući satnicu, ovogodišnji Koncert godine otvoren je nastupom velikih pivopija, pobednika ovogodišnjeg BUNT Rok festivala – Viva Vopsa.  Ako do sada niste imali priliku da ih čujete uživo, a leto ste proveli na svim, ili barem na dobroj većini muzičkih festivala u zemlji i regionu, to znači da niste od onih koji na svirke odlaze pre deset časova uveče. Nakon bogate letnje koncertne sezone, koju sam dobrim delom propratila, mogu reći da su članovi ovog sastava prilično napredovali u vladanju scenom. Žanrovska fuzija iz nastupa u nastup zvuči sve bolje, a energija koju momci šalju sa bine je neopisiva. Iako su zbog nezahvalnog termina uglavnom svirali obezbeđenju, te novinarima i fotografima koji su se smilovali da dođu na vreme i ispoštuju sve izvođače, to ih nije sprečilo da budu predani  svom nastupu u potpunosti, te i da se našale na račun situacije u kojoj se nalaze. Beogradska publika će imati priliku da ih sluša naredna dva vikenda, prvo 16. decembra na finalnoj večeri Beogradskog autorskog rok festivalagde će u revijalnom delu nastupiti sa bendovima Trnje Jet Clock, a sedam dana kasnije i na glavnoj bini 44. KST maskenbala. U razgovoru s momcima, saznala sam da nakon toga planiraju da naprave pauzu kada su svirke u pitanju, zarad povlačenja u studio i rada na albumu.

IMG_9135-(Copy) (Copy)

Po završetku nastupa Vopsa, a pre nastupa sledećeg sastava, na bini se pojavio Slavko Matić, pevač kultnog novosadskog sastava Zbogom Brus Li, pozdravivši sve prisutne koristeći se odasve duhovitim rimama. Ta hajte, molim vas, kome još na pamet može pasti da rimuje uops sa vops? No, drugi izvođač na sinoćnem koncertu bio je Kralj Čačka. Reč je o kantautoru koji nastupa sa svojim pratećim bendom. Fini, melanhonični tonovi, neodoljivo umirujući, bili su sušta suprostnost onome što je prvi sastav pružio svojim nastupom. Tekstovi pisani u pesničkom duhu i upakovani u osobenu mešavinu džeza, bluza i roka, kvalitetno i profesionalno su predstavljeni publici, koje je tek-tek bilo više nego na početku večeri. Po završetku nastupa momci su se, nakon poslednje odsvirane numere, zahvalili pubici, te binu prepustili narednom izvođaču.

IMG_9239-(Copy) (Copy)

Treći bend koji je dobio priliku da nastupi na ovogodišnjem Koncertu je novosadski Gift. Sastav je popularnost stekao svirajući pretežno obrade stvari koje su obeležile britpop i novi talas. Sjaj koji dopire ne samo od nenormalne upotrebe šljokica i njima svojstvenog autfita, već i iz glamuroznih perofrmanasa i njihovog relativno mladog, za naše prostore atipičnog, autorskog stvaralaštva je ono što Gift čini posebnim. Karakteristični giftovski zvuk ispunio je salu i naišao je na odobravanje prisutnih. Ono što se od njih može očekivati jeste da iz nastupa u nastup bivaju sve bolji i bolji i da još dinamičnije šire jaku energiju, koju kanališu na pravi način, zahvaljujući tome što članovi ovog sastava žive rokenrol.

IMG_9416-(Copy) (Copy)

Kada mi neko kaže da domaća alternativna scena nema perspektivu, jer u poslednjih nekoliko decenija iz nje nije proizišlo ništa toliko kvalitetno da bi bilo vredno pažnje i slušanja, uputim ih na Repetitor. Tačno u 18 časova i 5 minuta, najavljen od strane gospodina Slavka, svoje mesto na sceni preuzeo je domaći bend svetskog kvaliteta. Ova trojka važi za jedan od najglasnijih beogradskih garažnih post-pank/rok sastava. Glasni su jer svojom muzikom imaju šta da poruče, a da ih publika voli to se moglo i sinoć videti. Usled njihovog nastupa, prostor partera tik ispred bine bio je popunjeniji nego za vreme njihovih prethodnika. Neverovatno lepo je bilo videti da su svi prisutni gromko ispratili svaku reč i svaki ton koji je dopirao sa bine. Neko iz publike je iz šale doviknuo čuveno Sviraj Mejdenena šta je odmah usledio odgovor Je*eš Mejdene, sviraj Repetitor. Bez ikakvog razmišljanja mogu da kažem da je ovaj sastav najbolji proizvod domaće scene, koji je i u inostranstvu naišao na velika odobravanja.  Bend je sinoć svirao i pesmu Ako te ikada, sa njihovog aktuelnog izdanja Gde ćeš, za koju je nedavno izbačen spot, a kako su se uželeli klupskih koncerata, manjih prostora i atmosfere koju isti pružaju, posebno u Beogradu, odlučili su da naprave beogradsku turneju. Repetitor će nastupiti 14. decembra u klubu Kvaka 22, 15. decembra u klubu Elektropionir i 16. decembra u klubu Fest.

IMG_9528-(Copy) (Copy)

Nakon kraće pauze, na binu su se popeli Kanda kodža i Nebojša koji su dan ranije objavili novi singl Misli dobro, koji predstavlja treću pesmu sa predstojećeg albuma, za koji je snimljen i spot. Od prvih tonova pesme Vera, nada, ljubav i stav uspeli su da otvore vrata Kostićevske dimenzije. Ljudi su tokom njihovog nastupa pristizali, a samo oni u prvim redovima koji nisu imali osećaj za ostatak dvorane su mogli pomisliti da se nalaze u velikoj masi. Iako sam navikla da Oliver ima svoje retoričke momente između pesama, to ovoga puta nije bio slučaj. Bilo je čudno biti na nastupu ovog sastava na kojem možete da dobijete samo pesme koje se nižu jedna na drugu, sa tek ponekom doskočkicom između pesama. Ali, bez obzira na to, psihodelija i duboki životni smisao, skriveni u stvaralaštvu ovoga benda, dopirali su do publike, preko ušiju do misli, što se moglo videti na njihovim licima. Mada je proleteo brzinom svetlosti, a mnogi smo želeli da traje barem još jednu večnost, nastup KKN-a je ostavio jak katarzični osećaj u Velikoj dvorani, što je predstavljalo savšrenu podlogu za predstojećeg izvođača.
IMG_9705-(Copy) (Copy)
Novi Sad je, objektivno gledano, uvek predstavljao jedinstvenu i veoma dobru podlogu za rađanje kvalitetnih muzičkih sastava. Novosadska scena, kao i novosadska publika, skoro pa da ne znaju za loše. Postoje samo dobri izvođači i oni koji su među tim dobrima uspeli da odu u ekstreme i postanu marker za kvalitet sa prostora srpske Atine. Jedan od takvih je sada već kultni sastav, Obojeni program. Iz nastupa u nastup, oni pokazuju da su godine postojanja bile posvećene sistematičnom i posvećenom radu na muzici. Gledam ih po ko zna koji put, a i dalje su Kebrini pokreti i njegovo vladanje scenom ono što privlači svu moju pažnju. Kako to obično biva, nastup je u celosti prošao bez ikakve pauze između pesama, a publika je imala priliku da čuje dobro poznate hitove, poput Mene to ne zanima, Vrlo jednostavno, KočniceOna je tu, Svaka definicija gubitak je slobode, tokom kojih su u publici viđene prve šutke. Kako tradicija nalaže, nastup Programa nije potpun ako se ne završi pesmama A,B,C,D avioniKad se neko nečem dobrom nada i Nebo, nebo, plavo je, te je i ovaj nastup okončan klasicima njihovog muzičkog stvaralaštva. Bend će 23. decembra održati koncert u beogradskom Domu omladine, a povod za to će biti objavljivanje albuma Exit 2017, na kojem će se naći spektakularan nastup koji su priredili na mejn stejdžu.
IMG_9864-(Copy) (Copy)

S razlogom sam pomenula novosadsku scenu i njene ekstreme, jer po završetku performansa Obojenog programa došao je red za ljubitelje uslovno rečeno klasičnog panka, za nastup veterana novosadske pank scene, Atheist Rapa. Sve ono na šta sam zapravo navikla kada je u pitanju Koncert godine , u potpunosti je došlo do izražaja tek pošto su ovi, duhom veoma mladi, momci preuzeli  štafetu. Već na prve tonove pesme Felićita publika je živnula. I eto me, našla sam se u masi koja je počela da pravi šutke, vrlo kolegijalno zaista, i peva pesme iz sveg grla s upotrebom svih svojih atoma snage. Na repertoaru su se nizale kultne pesme poput Tetoviranje, ŠtrikanjeZapadna Evropa, koje su bile propraćene šutkama, kolegijalnim nošenjem ljudi u publici, mnogo piva u vazduhu i Popovim šalama. Iako su bili kraći za jednog člana, jer kako sam saznala kasnije od Popa, Zoran više ne svira sa njima, bez ikakve sumnje, nastup  Atheista je bio željno iščekivan, a ujedno i prelomni trenutak večeri. Kao poslednju pesmu, odsvirali su Minijaturu, pesmu legendarnog sastava KUD Idijoti u čast pokojnog Tuste.

IMG_0014-(Copy) (Copy)

Udarni termin ovogodišnjeg Koncerta bio je rezervisan za veterane jugoslovenskog rokenrola, koji su nadživeli zemlju po kojoj je bend dobio ime, Yu grupu. Iako je ovaj potez organizacije na internetu naišao na negodovanje publike, što mogu da razumem, tribine i parter su bili znatno puni. Bend koji važi za jedan od najstarijih aktivnih rokera na našim prostorima, iza sebe ima skoro pola veka dugu tradiciju i sinoćnim nastupom je pokazao da njihove pesme slušaju i pevaju pripadnici svih generacija. Nizali su se hitovi poput Od zlata jabukaDunavom još šibaju vetroviMornar usled kojih se publika nije ustručavala da horski peva stihove istih, te da čitav nastup isprati gromoglasnim ovacijama.

IMG_0079-(Copy) (Copy)

Priliku da zatvori ovaj jubilarni osamnaesti Koncert godine, dobio je multikulturološki sastav Dubioza kolektiv. Bilo je za očekivati da će dvorana biti zadovoljavajuće puna baš tokom nastupa ovog benda. U bleštavo žutim dresovima, sa odlično scenski isplaniranom uvertirom, članovi ovoga sastava su izašli na binu i pokazali zašto su baš oni jedan od najpopularnijih bendova na našim prostorima. Usputno rečeno, a šta se drugo moglo i očekivati? Adrenalin je prštao, pa je ona atmosfera koja je prethodno vladala tokom nastupa Atheista dobila još jači oblik. Kombinacija sa narodnjačkim melosom, ni true rokerima nije smetala da prave šutke, skaču i kidaju glasne žice na kultne pesme ovog unikatnog žanrovski fuzijskog sastava. Prava energetska kulminacija dogodila baš tokom njihovog nastupa — dođoše, odsviraše, napraviše atmosferu i u velikom stilu privedoše kraju ovo desetočasovno koncertno ludilo.

IMG_0293-(Copy) (Copy)

Summa summarum, ovogodišnji Koncert godine je obuhvatio prilično žanrovski šarenolik muzički program, što je dobro. Ali, u poređenju sa prethodnim godinama, izostaviću prošlogodišnju na kojoj nisam bila, ovaj jubilarni, rođendanski koncert nije prošao onako kako sam ja navikla, posebno kada je posećenost u pitanju. Takođe ne mogu da izoztavim kritiku upućenu društvu, odnosno publici, koja se i ovoga puta ondnosi pre svega odsustvo iste tokom nastupa mladih, novih bendova, kojima je naša podrška zaista bitna. Bilo bi i vama neprijatno da dođete u situaciju da nastupate pred praznom učionicom u koju staje svega pedesetak ljudi, zamislite kako je njima kada nastupaju pred praznim prostorom koji prima sto puta više.

Ostavite komentar