Motorpsycho u DOB-u: Prljavi rokenrol na norveški način

Za nama je još jedan energični petak. U klubu Doma omladine Beograda večeras je nastupio jedan od, po mom mišljenju, najenergičnijih sastava van ovih prostora – bend Motorpsycho, koji je Beograd posetio po prvi put u svojoj karijeri, a u okviru svoje turneje povodom promocije najnovijeg albuma The Tower. Koncert je počeo u pola 10 i trajao je dobra dva sata, ali ništa manje nismo ni mogli ni očekivati od njih. Obzirom na to da su im aranžmani podugački, ova satnica nije začuđujuća.

Ovaj trojac, koji nam je stigao iz Trondhajma u Norveškoj, iza sebe ima već pozamašan broj godina iskustva na sceni, što se i pokazalo na večerašnjem nastupu. Čini se da sviraju s neverovatnom lakoćom, kao da je to nešto što prosto teče samo od sebe. Iz njih kulja ludačka žestina, a opet deluju kao da se ni trunku ne zamaraju. Numere se nisu nizale jedna za drugom, one su se slivale i stapale i na momente je bilo teško prepoznati kada se prethodna završila, a naredna zauzela njeno mesto, ali nije delovalo kao da se bend umara, već je svaka stvar bivala čak i brža i jača od one pre nje.

Kao što i sam bend tvrdi, a njihovo ime to i potvrđuje, neka čudnovata energija ih pokreće i oko njih stvara vrtlog eksplozivnog zvuka koji prosto pršti i ruši sve pred sobom. Da se grafički izrazim, tokom nekih pesama sam pomislila da će mi krv nagrnuti na uši, što je zapravo za pohvalu, iako tako ne zvuči. Svirali su tako glasno i jasno da ne možeš da se ne izgubiš i utopiš u tom zvuku koji kao da dere kožu – još jedna grafička referenca, znam – ali za ove severnjake imam samo reči hvale. Provozali su nas kroz ne tako malu diskografiju, a kao što ste imali prilike da pročitate i u intervjuu, stilovi koje mešaju su raznoliki, od psihodeličnog roka, koji vraća u prošlost i vreme hipika, pa onda kroz grandž fazu, sve do modernijeg zvuka progresivnog roka. Kao što nam je naš sagovornik Bent, basista i vokal ovog sastava, u prepisci rekao, Led Zeppelin je verovatno bio najvažniji bend u njegovom odrastanju, ali tvrdi i da je prošao kroz štreberske periode sa drugim bendovima, kao što su Grateful Dead, King Crimson, John Coltrane, Magma, Frank Zappa i mnogi drugi, kao i da je kroz isto prošao i njegov kolega Hans Magnus – Snah, gitarista i drugi vokal benda. Dodaću samo to i da je njihov najnoviji dodatak bendu – mladi bubnjar Tomas, koji je u toj ulozi zamenio svog prethodnika Kennetha – nezaustavljiva mašina, a kao što bend navodi, njegova maldalačka snaga i inovativnost su dosta uticali na zvuk albuma The Tower.

IMG_7411

Kada se sve sabere i oduzme, dobismo na kraju nekih petnaestak pesama sirove, organske muzike, među kojima su se, između ostalih, našle numere On A Plate, Intrepid Explorer, Cloudwalker, Year Zero, Cuckoo, Rock Bottom, Go to California, You Lied i aktuelna The Tower, rezervisana za bis na koji su jednoglasno i gromoglasno pozvani. Čini se da su se našoj publici zaista dopali, dakle ljubav na prvi pogled. U publici se našao i dobar broj stranaca, mahom njihovih komšija, konkretno iz Danske, koji su sigurno njihovi veliki fanovi, sudeći po konstantnom bodrenju i nazdravljanju iz prvih redova. Sve u svemu, ovo je definitivno bilo veče za pamćenje, a mislim da će ga pamtiti i bend, jer je odziv publike bio neverovatan, te je bilo vidno da su malo zatečeni pozitivnom reakcijom i neprekidnim aplauzom i zvižducima. Ispratili smo ih kako dolikuje, te se nadamo da će sa sobom poneti ovu predivnu atmosferu od večeras i počastiti nas još nekim nastupom u budućnosti.

Ostavite komentar