Deseta Antievrovizija: Ima magije u čeliku, ima magije u Kombatima!

Evrovizija se sprema, a metalci su srećni jer se ove godine održava jubilarni deseti antievrovizijski koncert u Hali sportova Ranko Žeravica na Novom Beogradu. Niko od nas ne može ni da pretpostavi šta su Kombati zakuvali ovaj put, ali smo svi, dok se guramo u redu na ulazu, ubeđeni da će biti veće od svakog prethodnog koncerta. I tako i bi.

Čast da otvori ovaj spektakl imao je dečji RocHoir, koji se masi od nekoliko hiljada ljudi predstavio pesmama Warriors of the World kultnog sastava Manowar i Rijaliti domaćina ovog događaja – Mortal Kombata. Za hor, kao i za vođu hora imam samo reči hvale, jer zaista je bilo predivno slušati omladince kako kidaju i kako već ovako mladi znaju šta je kvalitetna muzika. Uverena sam da ni ostatak publike nisu ostavili ravnodušnim i da su svojim kratkim nastupom savršeno najavili šta će se sve posle njih izdešavati na sceni.

FOTO Jovan Mihajlović
FOTO Jovan Mihajlović

Nakon RocHoir-a, na scenu izlazi pančevački crossover bend Iskaz. Kako nisam veliki obožavalac repa, pa čak ni u kombinaciji sa rok i metal muzikom, te samim tim ni ovog benda, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim koje su pesme izvodili, ali mogu da kažem da publici nije bilo nimalo dosadno. Skakali su, pevali, mlatili glavama, išli u šutku za šutkom… Bilo je i one nešto pasivnije publike, uglavnom onih koji su se progurali do prvih redova i koji su, verujem, sve vreme samo čekali da Kombati izađu. Ukratko, bendu Iskaz je pošlo za rukom da napravi ludačku atmosferu, neophodnu kad je događaj ovakve vrste u pitanju.

FOTO Jovan Mihajlović
FOTO Jovan Mihajlović

Sledeći na scenu je stupio Irish Stew. Ovo im nije bio prvi put da se uz Mortal Kombat bore protiv Evrovizije, to se već dogodilo pre tri godine. Premda se žanrovski nije uklopio najbolje, prisutnima se dopao, što je, naravno, najbitnije. Onima koji su bili neumorni za vreme nastupa Iskaza, lagana i mistična muzika Irish Stew-a je taman poslužila kao mali, opuštajući predah pred izlazak zvezda večeri. Da metalci i pankeri umeju da uživaju i u dobroj muzici nekih drugih žanrova, videlo se sinoć dok je ovaj bend nastupao, čak je nekoliko puta došlo i do mini šutke.

FOTO Jovan Mihajlović
FOTO Jovan Mihajlović

Nekoliko minuta posle deset časova, na scenu je izašao dugo očekivani Mortal Kombat. Kad kažem dugo, zaista to i mislim jer jedan koncert godišnje u Beogradu definitivno nije dovoljan, a i nastupi predgrupa uvek traju previše dugo za moj ukus. Ovogodišnja Antievrovizija započeta je, kao što sam i pretpostavila, pesmom Mortal Kombat, koja je, verujem, i stvorena u ovu svrhu. Masa je već tad počela da divlja i da zajednički peva s bendom. Usledile su neizostavne Devedesete, zatim i E, u kurac, koju je Kriki posvetio svojoj majci izvinivši joj se zbog psovke u imenu pesme. Sledeća pesma Nemoj biti emo je otpevana a cappella i sigurna sam da onim emo fanovima iz publike, koje sam zaista ugledala čekajući u redu ispred hale, nije bilo ni najmanje prijatno. Nizale su numere sa novog albuma, kao i stari hitovi kao što je Da si više mrtva, a ono što se dogodilo sledeće mnogima je bila svetla tačka nastupa. Kao gosti na sceni su se pridružili Teša Tešanović i Aleksandar Pavković iz medijske produkcije Balkan info i zajedno sa bendom izveli istoimenu pesmu. Nakon toga, Kombatima se na sceni pridružio i njihov prvobitni basista Deda Boca, koji je sa njima odsvirao sledećih nekoliko pesama. Nije bilo moguće preskočiti Evroviziju i činilo se da su mnogi čekali upravo tu pesmu da potpuno pomahnitaju i iskažu svoje nezadovoljstvo istoimenom muzičkom manifestacijom. Pored starih hitova, publika je imala priliku da čuje gotovo sve pesme sa aktuelnog albuma, čije je tekstove, iako su novijeg datuma, znala napamet i pevala zajedno sa Krikijem. Atmosferu na koncertima ovog benda ne može niko da vam prepriča i opiše, to jednostavno mora da se doživi. Beogradski metalci i pankeri su skakali, pevali, mlatili glavama, otvarali šutku za šutkom, visili sa ograda u prvom redu… Ni ova Antievrovizija nije prošla bez Krikijevog odlaska po pivo preko ruku publike. Poslednje dve pesme bile su ode metalu. Prva je bila srpska metal himna Post’o sam metalac, a druga Ost’o sam metalac (Teški metal), koja je tradicionalno izvedena u vazduhu.

FOTO Jovan Mihajlović
FOTO Jovan Mihajlović

Deseti po redu, i ovaj antievrovizijski koncert uspešno je prošao sudeći po posećenosti i svemu onome što sam imala priliku da vidim I čujem. K’o što Čola reče, ništa ja tu ne bi’ dir’o. Uostalom, ko je preživeo, pričaće.

Ostavite komentar