Pozdrav, čitaoče!
Moje ime je Lidija Gavrilović, imam 18 godina i živim u malom selu, nadomak Vrbasa. Završavam srednju medicinsku školu u Subotici i nadam se da ću jednog dana postati doktor, koji će u svojoj ordinaciji puštati pank.
Moj izduvni ventil je posećivanje raznih koncerata i festivala. Najčešće idem na one koje su u Novom Sadu, Subotici i manjim, okolnim mestima.
Ako ikad poželiš da prozboriš sa mnom, uglavnom ćeš me naći u prvim redovima. Prepoznaćeš me po tome što nosim žute ili crvene tregere i martinke sa različitim pertama, jedna crvena, a druga žuta. Večito sam hiperaktivna i brbljiva, pa se sa svirke nikad ne vratim bez toga da sam upoznala nekog novog.
Najviše slušam pank, ali što se tiče odlazaka na svirke, podržaću sve što je drugačije od današnje moderne muzike.
PRIS mi je dao mogućnost da budem ono što jesam i radim još jednu stvar, koja me zaista ispunjava. Dao mi je i mogućnost da učim, budem svoja, doživljavam svirke na malo drugačiji način, istaknem svoje mišljenje i budem ponosna što sam član grupe sjajnih ljudi.
Volela bih da svojim radom na portalu doprinesem nekom boljem sutra alternativne scene i približim ljudima ovaj naš, drugačiji univerzum.
