Kad Metallica može da menja stilove od albuma do albuma, zašto da to ne mogu i Machine Head? Ovo je bend koji je od starta svoje karijere pratio trendove metal muzike. Danas sa Catharsis pokušavaju da se probiju na metalcore scenu i pridobiju Spotify generaciju koja sama bira šta će da sluša. Ipak, Machine Head teško da mogu da udovolje svim fanovima, pogotovu onima koji čekaju novi The Blackening.
Kako opisati Catharsis? Malo od svega, a zapravo ničega dovoljno! Ovo je moderan album i muzički podseća na njihov nu metal period. Machine Head kao jedni od začetnika metalcore podžanra pokušavaju da se kreću pravcem kojim idu mnogo mlađi While She Sleeps, Bury Tommorow. Sa numerama kao Catharsis i Kaleidoscope definitivno će uspeti da pridobiju mlađe fanove, dok u California Bleeding i Hope Begets Hope već posustaju. Za one kojima nedostaje metal Machine Head period tu su Screaming At The Sun i preduga, ali dobra Heavy Lies The Crown. Ima i groove-a sa Beyond The Pale ili thrasha sa Razorblade Smile. Iznenađujuće su dobre i dve balade – Behind A Mask i veoma mračna Eulogy, koja zatvara ovo izdanje. U skoro 75 minuta je stalo i materijala bez kojeg smo mogli da preživimo. Volatile bi bila odlična da nije Slipknot kopija, Korn inspirisana rap metal Triple Beam nema nikakvog smisla, a Psychotic deluje kao da je nastala spajanjem dve nedovršene pesme.
Najviše kontrаverzi je izazvala protestna Bastards, klasična punk/folk numera koja deluje kao da ne pripada u Machine Head repertoaru. Ova pesma je nastala kao reakcija na dešavanja u svetu i njena premijera se desila mnogo ranije na YouTube–u u akustičnoj verziji. Trebalo je imati srca i snimiti ovakvu stvar, angažovanu, protestnu i sa mnogo buke. Možda sada ne deluje tako ali, ta pesma će se pamtiti više nego bilo koja druga sa ove ploče.
Catharsis je album sa prevše osrednjih, a premalo snažnih numera. Teško da može da se kaže da je ovo dobar album, a ipak nije u redu reći i da je loš. Ako ništa drugo, onda sve pohvale za trud, ali ovoga puta neka hvala, Machine Head!
