Danas je vreme političke korektnosti, svih mogućih sloboda, kao i totalno brisanje identiteta među ljudima. Neoliberalizam i slične stvari su zahvatile čak i rokenrol, pa se promovišu razne umobolije i briše se istorija.
Novosadska mašinerija pod imenom Wolf’s Hunger je opet među nama sa novim slovensko-srpskim manifestom u vidu albuma pod imenom Bež’te živi, vraćaju se mrtvi.
Album otvara istoimena pesma koja kreće da udara na sva čula od prvih taktova. Tipična black/thrash vožnja kakvu smo i očekivali od ovog benda, ništa manje od toga. U pitanju je klasična Wolf’s Hunger patriotska himna koja će se sigurno svideti fanovima ovog benda, a i fanovima žanra. Ovo je jedan pravi čistokrvni hit, koji će svakako osvojiti svakoga ko pažljivo sluša. Nakon nje sledi U vatri sazdan. Počinje mračnom clean deonicom, pa prerasta u odličnu black metal himnu koja je vrlo atmosferična. Sledi Gvozdeni puk, pesma posvećena drugom pešadijskom puku Knjaz Mihajlo, koji se borio u ratovima od 1912. do 1918. Za ovu pesmu postoji i spot koji je izbačen kao najava za album.
Jedan od najzanimljivijih momenata na albumu je Vostani Serbije. Himna ustaničke Srbije koju je napisao Dositej Obradović je dobila i više nego odličnu muzičku podlogu. Maestralno su uklopljene clean i distorzirane deonice, a svakako treba spomenuti i odličan gitarski solo. Još jedan od hajlajtova ovog albuma je Rusija, oda našoj slovenskoj bratskoj zemlji, drugoj majci, kako je nazvana u tekstu. Ovo je najsporija pesma na celom albumu, ali je to ne sprečava da bude i jedna od najboljih. Aranžmanski je jako dobro sklopljena, pokretna i zarazna. Šta čoveku više od ovoga treba? Iako potpisnik ovih redova nije desničar, mora se reći da su nacionalistički motivi ovaj put jako dobro i ukusno upakovani, što sa ranijim izdanjima nije baš bio slučaj. U rokenrolu takve stvari ne bi trebale da se pojavljuju, jer rokenrol je uvek težio da bude iznad toga. Ali ako se to upakuje u pobunjeničke i revolucionarne svrhe umesto šovinističkih, rezultat može biti i vise nego dobar. Osim patriotskih motiva, mogu se naći i slovenski i antihrišćanski (ne satanistički) motivi, po kojima je ovaj bend poznat i koji čine kičmu njihove filozofije.
Jedina veća zamerka koja se može uputiti je što producent nije vodio dovoljno računa o štimu gitara, pogotovo na solo deonicama, i to prilično bode uši i kvari utisak o ovom izdanju, a sa druge strane se čuje da su momci iz benda želeli da im ovo izdanje bude najkvalitetnije i najozbiljnije do sada. Dobili smo jedno od onih izdanja na kojem ne postoji loša pesma, a to je veliki plus ovom bendu. Uprkos jako ozbiljnoj grešci koja je spomenuta, ovaj album bi vrlo lako mogao da uđe u izbor za domaće izdanje godine.
