Underoath – Erase Me (2018)

Kod nas se dešavanja na svetskoj metal sceni jednostavno ne prate. Ovde ljude interesuje kada će sledeći album Metallice ili Maidena da se pojavi. Ko još ima volje da čuje nešto novo? Jer nova muzika je sranje, e pa nije! Underoath, kao jedan od najvažnijih bendova sa metalcore scene, su upravo objavili najvažniji album svoje karijere.

Posle osam godina pauze pojavljuje se njihovo osmo studijsko izdanje. Erase Me je prekretnica i predstavlja novi pravac kojim ovaj bend sada ide. Više nisu označeni kao christian metalcore i sada su slobodni da rade šta god im je volja. Erase Me je baš takav album, pun rizika. Žanrovski se kreće u više pravaca, ali može da se kaže da će biti metalcore izdanje po kome će se pamtiti 2018. godina. Mnogo toga se našlo u ovih trinaest pesmama. Na momente su brzi i žestoki, kako to ovaj pravac i nalaže, onda imaju i dosta pesama koje su veoma hitične, a igrali su se i sa industrial zvukom. Oni koji ih poznaju možda će reći da je Spencer Chamberlain, pevač, snimio još jedan Sleepwave album pod Underoath imenom, ali to nije tačno. Underoath su samo sazreli i izašli iz svoje zone komfora. Nije bilo potrebe snimiti još jedan They’re Only Chasing Safety ili Define the Great Line, to je deo njihove ponosne prošlosti. Kao i većina njihovih albuma, Erase Me je izdanje koje se sluša od početka do kraja, ali je namenjeno današnjoj publici. Otvaraju ga savršeno brzo sa It Has to Start Somewhere i odmah je jasno da Underoath razmišljaju drugačije. Rapture je mračnija ali sa mnogo melodičnijim tendencijama koje preovlađuju na novom albumu. Vraćaju se kontrolisanom haosu sa On My Teeth, a Wake Me je mnogo pitomija i po nekim standardima bi mogla da se okarakteriše kao hit. Ambijentalno korak dalje idu sa Bloodlust u kojoj eksperimentišu sa Radiohead zvukom, ali je nadograđuju sa veoma snažnim refrenom. Sink with You gura stvari dalje brzim ritmom i vrištećim vokalima. Kada pesmu nazovete ihateit onda to mora da bude balada i to savršena. Hold Your Breath ponovo vraća brži tempo ovom albumu samo da bi ga spustili u nestvarno mračnoj No Frame. In Motion je još jedna koja ima hit tendencije, a balada I Gave Up zatvara ovo izdanje sa određenom dozom melanholije.

Ovo je album koji vas vozi, ne dopušta vam da se opustite i drži vam pažnju od početka do kraja. Neverovatno, ali svakim novim slušanjem sve je bolji i bolji. Underoath sa Erase Me staju rame uz rame sa Architects ili Northlane i ostalim velikanim metalcore scene danas, аli su bili hrabri da odu i korak dalje tako da se na momente čuje nešto što baš i ne očekujete na ovoj sceni. Jedini problem koji imam sa ovim albumom je što ne mogu da prestanem da ga slušam!

underoath