The Wonder Years – Sister Cities (2018)

Ja rečima da opišem koliko je ovo dobar album, jednostavno ne mogu! Razmišljam hipotetički, da su se My Chemical Romance ponovo okupili i snimili Sister Cities, ovo bi bio njihov najbolji album. The Wonder Years su već više od deset godina na sceni i svaki album im je bolji od prethodnog. Zato mi deluje da је sve što su do sada snimili bio samo uvod u Sister Cities. Ovaj album je remek delo alternativnog rocka, a objavio ga je bend koji potiče sa pop punk scene.

Sister Cities je molski album, da ga objasnim prostim muzičkim terminom. Nema ovde puno veselja, a ipak je toliko prijatan da se zapitaš da li je ovo baš ono što je potrebno tvojoj depresiji? Ideje koje su The Wonder Years sproveli u delo nisu nešto što se svaki dan čuje. Bez imalo stida mogu da izjavim da su njihovi rifovi daleko bolji od pola Foo Fighters materijala. Ovo su zarazne melodije koje prosto traže da ih iznova slušate. Akordi koji se razvijaju na neočekivan način, sa ritmovima koji vas lome do te mere da mazohistički tražite još. Sister Cities napadno otvaraju savršeno teškim i melodičnim notama u Raining in Kyoto. Kompleksnost kojim je snimljena Pyramids of Salt sa svim promenama melodije je dovoljna da predstavi genijalnost koju The Wonder Years poseduju. Umeju da budu opušteniji i mnogo lakši, najbolji primer je It Must Get Lonely. Naslovna Sister Cities je jedna od onih koje vas razvale još na prvo slušanje najviše zbog punk senzibiliteta kojim je protkana. Jedinstvena je bol koja izbija iz Heaven’s Gate (Sad & Sober), optimizam luči We Look Like Lightning, ali besna The Ghosts of Right Now uspeva da nadjača sve ostale. I taman pomisliš da više nemaju šta da kažu, a oni te iznenade sa The Orange Grove od čijeg se refrena naježiš toliko da ti je hladno na plus četrdeset. Veoma pametno, The Wonder Years ovaj album završavaju sa pozitivnom notom, baladom The Ocean Grew Hands to Hold Me.

Dan Campbell kao da je ostavio svoju dušu pevajući na ovom albumu. Njegov oštar i hrapav glas je u stanju da vam nanese psihičku bol. Ako možda i zaplačete dok peva neku od balada, znajte da niste jedini. Ovaj album me je podsetio na jedan od mojih omiljenih ikada, Now Is What Matters Now od Gameface. Imaju istu energiju, a ipak drugačiju atmosferu. Sister Cities je iskren album bez nekih velikih ambicija, osim da uživate u njemu. Lakoća kojom se poistovetite sa ovim pesmama je ono po čemu je poseban.

wonder-years-sister-cities

Ostavite komentar