Ne sumnjam da će delovati patetično, ali ovaj uvod ću iskoristiti za nekoliko reči o sebi. Naime, nemam pojma da analiziram muziku s tehničke strane, da komentarišem deonice, ko je odradio kakav solo, da li su rifovi teški, monotoni ili možda već viđeni. No, umem da slušam. Ili bar mislim da umem. E pa, što se slušanja tiče, ovo je album koji mi se već danima vrti na ripitu. Eto sad kada sam to rekla znate s kim imate posla, u suprotnom bi delovalo da sam došla ovde da pametujem, ili bi neko ne daj Bože pomislio da se stvarno razumem u ova čuda.
Bend Po Kratkom Postupku je osnovan 2002. godine u sremačkom selu Beška (koje je ovih dana odsečeno od sveta s obzirom da neko vreme vozovi neće saobraćati na relaciji Beograd – Novi Sad), i iza sebe imaju ozbiljan svirački staž. Prvi album pod imenom Iz prve ruke objavili su 2009. godine, a nakon njega su usledili albumi Sve po spisku iz 2012. i U raskoraku 2015. godine. U leto prošle godine u novosadskom studiju Socijala sniman je najnoviji album, pri čemu je jedan od glavnih zaduženika bio Vladimir Radusinović, poznatiji kao Radule iz Ateista, koji je obavljao snimanje, miksanje i mastering. Album Slika i neprilika je objavljen u novembru prošle godine pod etiketom beogradske diskografske kuće R’n’R Records.
Na albumu se nalazi deset novih pesama, a kao gosti pojavljuju se Zoran Gagić iz benda Neprijatelj prelazi zeku, kao vokal, i na trubi Dušan Kovačević, član sastava Mamurlook.
Hardkor odmah na početku, hardkor uvek. Odjeb diže iz mrtvih. Verovatno uhvatite sebe nekad kako kažete a nebitno je, neko drugi će to…, ili pomislite da ste odradili sve što treba i onda samo preživljavate iz dana u dan u potpunoj monotoniji. Da, ima takvih mnogo, a ova pesma ukazuje na to da tako ne bi trebalo da bude. Uvertira u vidu trube osvojila je moje simpatije, a njeno provlačenje kroz dalje odvijanje pesme je pokupilo najveću količinu moje pažnje. Nakon melodične uvodne pesme, sledi ništa manje pevljiva Terapija. Ovim singlom momci su ubedljivo osvojili novembarsku Get on the stage listu, i jedna je od pregledanijih na YouTube-u. Refren brzo ulazi u glavu i automatski se tu ukoreni, a motiv teksta predstavlja borbu protiv usamljenosti na, pa, jedan od mogućih načina. Smor je opis svake fensi bleje ikad. Znaš ono kad ih gledaš kako se puće za kamere i fine su do ponoći, a posle ‘ljanke kolektivno pegliraju u toaletu, nameću teme kao što su šta je in i šta je kul i gordo gledaju tebe koji svakako ne spadaš u taj okvir, a tebi se samo vrti u glavi ja ovde ne pripadam. Jako rilejtujem, i suzdržavam se da ukažem na uticaj Pistolsa na stvaranje ove pesme, ili bar njene uvertire, da ne bi neko komentarisao kako pokušavam da kažem da PKP nekoga kopiraju ili slično što svakako ne želim, ali ovih 5 sekundi u God Save The Queen maniru izaziva neku nostalgiju, a kod nekih grčenje u stomaku (jao, ne, je l’ ti to opet slušaš Pistolse?!). Tišinom je obrađena kompleksnost muško-ženskih odnosa. Provukla se tu i Novembarska. U jutrima je sva istina. Ne bih dalje da komentarišem. Tišina. Eh, Ako odem. Svaki dan mi se vrti to pitanje po glavi, kao i pesma. Ona pokreće u biću osećaj tuge ispreplitan sa dozom razočarenja, i može se tumačiti kao vid pretnje ili sukoba mišljenja koji se katkad odvija u svačijoj glavi. Da, sve što mi ponekad dođe nalazi se ovde, ali se i ja, kao narator ovde – suzdržavam. Bleja je satirična kritika današnje ako nisam na spisku neću ni da banem/scena je i onako mrtva populacije. Poruka je zaista odlična, mada malo se plašim da oni koji su predmet kritike neće uočiti ovu finu dozu sarkazma i pronaći će u pesmi samo još jednu potvrdu da je sasvim u redu da ne rade ništa, da bleje. Hit mi je stih prodaju majice i diskove i sviraju samo za drugove. Nasmejah se.
Znak, 0.48 i budi se moje oduševljeno je l’ ovo neki ska? Dobro, nije baš, ali svakako prija čulima. Pesma obrađuje filozofiju apsurda i stvarno predobro zvuči. Opis pesme Povedi me pročitajte ovde. Simbolično pred kraj, Nije kraj. Nije kraj je kvalitetan nastavak Odjeba, i čini mi se drugi njen deo. Mislim da bi im odgovarao isti opis. Ima budilačku poruku i nosi atmosferu iz prethodne pesme. Budi hajp i prosto ne dozvoljava da sediš mirno. Kako rekoh na početku, samo hardkor… A evo me sada u suzama i sa otežanim disanjem jer sam odslušala poslednju pesmu sa albuma. Tresem se. Svaki put. Ne žalim. I ne želim ništa da kažem. Na poslednju pesmu gledam kao na opis života, i svaki put se malo uznemirim kad je čujem. Predivna je. Ma od ovih je svaka životna. Slušajte PKP.
Što se albuma u celini tiče, pri prvom tonu lupi te adrenalin. Kažem tati, ja bih ovo slušala svaki put kad bih išla na trčanje. Odgovara mi sa znači ne bi nikad. Podrška roditelja je najbitnija.
Ne mogu baš da kažem da su sve pesme kao da sam ih ja pisala jer bi onda delovalo kao da pokušavam da ukažem na moje pisaće sposobnosti, ne, samo želim da kažem da je u ovom čudu sve što bih želela i imala da kažem. Živote, jako bih volela da izgrlim ove ljude.
