Nikom Ništa – U inat sivilu (2018)

Stiže nam rokačina iz srca Šumadije! Bend koji se nekada zvao Violet, a sad Nikom Ništa objavio je album pod nazivom U inat sivilu. Album je objavljen na digitalnoj platformi, a ja se zahvaljujem momcima što su mi ga dostavili još pre same objave, međutim zbog nesporazuma oko datuma, recenzija nažalost nije objavljena pre objave albuma.

Naziv albuma, kao i jedne od 10 pesama na njemu, nam govori da je ovo izdanje nastalo baš iz tog razloga – da tera inat muzičkom sivilu ovog vremena. U samoj pesmi čujemo fanfare i trube, da još osvetlaju utisak. Zvuk albuma vuče na moderan rokenrol koji bih uporedio bih sa Foo Fightersima, mada su za nijansu čvršći od njih. Ističu se melodične solaže u većini pesama, ali i meni lično, i veoma interesantan vokal. Nije to neki preterano školovan i virtuozan vokal, nego je izuzetno prijatan bariton. Iza njega možemo čuti i prilično jak eho efekat, što, po mom mišljenju, nije neophodno, ali verujem da se mnogi neće složiti sa mnom oko toga. Album otvara pesma Zapali mrak koja u startu postavlja ton o tome kakva nas rokačina u ostatku albuma čeka. Posle nje sledi prva objavljena pesma sa albuma- Brže od straha. Ova pesma je bila razlog zašto sam zamolio momke da mi dostave ranije album, možda malo više zbog moje nestrpljivosti da čujem ostatak pesama, ali svakako, o ovom albumu itekako vredi pričati. Pesma čiji tekst je mene apsolutno oduševio na prvo slušanje, Robinzon, je nešto slabijeg tempa od prethodne dve, ali i dalje drži raspoloženje. Album se nastavlja još jednom brzom rokačinom, Umetnik, koja je objavljena još ranije, sa prethodnim vokalistom, uz malčice drugačiji muzički aranžman. Ne moram da spominjem da pesma zvuči daleko bolje sada. Sledi naslovna pesma, a posle nje kočnica, tempo se usporava pesmom Zažmuri, kao malo osveženje, ako se to tako može nazvati, posle silnih rokačina. Moćan stil je i dalje tu, ali se prilično oseti i senzibilitet. Posle njih slede dve, po mom mišljenju, dosta slične pesme, Da li da se boriš i Golijat. Za gitarske štrebere, Da li da se boriš je jedina pesma na albumu koja je odsvirana u drop štimu, te dobija na težini, pogotovo uvodni rif.  Sledi pesma koja za koju bih mogao da predvidim da će biti najpotcenjenija na celom albumu. Pesma Rekapitulacija je nešto mekša po intenzitetu, a tekst je prilično veselo-ljubavne konotacije, ako se to tako može reći. Zvuči kao da se, recimo, tata obraća sinu, ili nešto slično. Nemojte me pogrešno razumeti, tekst je stvarno unikatan, lep i nekako izmamljuje osmeh na lice. Za kraj još jedno osveženje, i to prilično jedinstveno. Pesma Reči je odrađena u akustičnom maniru, a u pozadini možemo da čujemo violončelo, a ako se ne varam, i još neke klasične instrumente. Prava prijatna baladica, za kraj ovog fantastičnog albuma.

U  inat sivilu je jedna skupina pesama koja itekako uliva nadu da rokenrol zivi. I to ne samo da živi, nego i diše punim plućima i ponovo počinje da gazi sav muzički neukus koji nas okružuje. Barem sam ja dobio takav dojam slušajući ove pesme. Svestan sam da sam pokazao možda čak i previše pristrasnosti, ali čvrsto verujem da ovaj album neće ostaviti ravnodušnog nikoga ko voli rokenrol.

nn

Ostavite komentar