Neman – Neman (EP, 2019)

Iako u domaćem rokenrolu već duži vremenski period vlada praksa u kojoj bend pre bilo kakvog studijskog snimka održi pozamašan broj nastupa uživo i kreira dovoljno materijala za dva albuma, katkad se nađe i neki izuzetak koji od samog početka ozbiljnije pristupi muzičkoj industriji. Jedan od takvih jeste upravo i bend Neman koji je nedavno objavio istoimeno EP izdanje. Ova petorka dolazi iz Beške, sviraju thrashcore, a na prvom studijskom izdanju predstavljaju se sa četiri numere.

Numere nose nazive Ja sam smrt, Nemir, Glavom kroz zid i Neman, tematski su povezane u jednu celinu, a snimljene u novosadskom studiju Piknik, pod palicom Miroslava Majkića.

Ono što je već u prvim sekundama numere Ja sam smrt ostavilo snažan utisak na moje slušne receptore jeste činjenica da su reči pevača izuzetno razumljive, što nije baš česta pojava kada su u pitanju izvođači čiji se svuk bazira na sličnim osnovama. Tokom prve numere do izražaja dolaze još dve, po mom mišljenju takođe ključne, karakteristike ovog izdanja, a to su lirika kojom su teme ozbiljno obrađene i muzička izvedba koja odlično prati reči i pospešuje doživljaj izgovorenog. Činjenica da je Neman već na prvom izdanju uspeo da u dobroj meri sjedini reči i muziku u kompatibilnu celinu, a čemu bi svaki bend trebalo da teži, pozicionira ih visoko na lestvici debitantskih izdanja. Tekstovi ne donose ništa revolucionarno, ali baš taj pristup u obradi teme funkcionisanja ljudskog uma je nešto što će mi definitivno ostati upečatljivo kada je u pitanju ovo izdanje. Kao što sam naveo, ovo izdanje doživljavam kao tematski zaokruženo, celovito, te smatram da ne treba komentarisati svaku pesmu ponaosob. Za kraj ovog dela, izdvojio bih favorita, numeru Nemir, koja je ostavila najkompletniji utisak na mene.

Verujem da bi kraće pesme doprinele boljem prihvatanju materijala koji će bend u toj prvoj, takozvanoj demo fazi karijere biti u prilici da izvodi najčešće po pola sata – četrdeset minuta na festivalima i kao, nadam se, podrška nekim afirmisanim imenima. U bazično relativno monotonom podžanru, bend je uspeo da kreira itekako zanimljive numere, koje zbirno traju skoro 20 minuta, što je veliki plus za ljubitelje ovakve izvedbe, ali i mogući minus za nešto širi auditorijum.

Prijatno sam iznenađen kvalitetom ovog EP izdanja i nadam se da će bend i u budućnosti praviti krupne i konkretne korake, te brzo zauzeti jasnu poziciju na sceni.

cover

Ostavite komentar