Milan B. Popović – Hronično neumorni (2015)

Pet godina nakon objavljivanja kompilacije Vreme brutalnih dobronamernika i četiri godine nakon što je objavljena poslednja zbirka pesama Milana B. Popovića, pojavila se nova muzička kompilacija – Hronično neumorni. Umesto objavljivanja nove zbirke pesama, pod nazivom Hronično neumoran, Popović se odlučio na objavljivanje duple CD kompilacije, koja sadrži 33 pesme snimljene na njegove stihove.

Ova kompilacija predstavlja povratak pesnika i poezije u moderno društvo i ponovno isticanje poezije u prvi plan, na jedan jako domišljat način – uz pomoć muzike, koja i dalje igra veoma bitnu ulogu u životu svakog čoveka. Na ovaj način je Popovićevoj poezji dat rok, rege i hip-hop glas, kako bi se ona jače čula.

Omot ovog albuma, urađen od strane Jakše Vlahovića, akademskog slikara i grafičara, predočava mračni prizor koji može biti protumačen kao prikaz prepreka koje poetu sputavanju na putu spoznanja, ili trnovit put povratka poezije u srž društva. S druge strane, same melodije koje sa albuma dolaze su, generalno, daleko vedrije. Hronično neumorni je žanrovski manje kompaktna celina od Vremena brutalnih dobronamernika, ali je možda baš zbog prisutnosti više žanrova zanimljivija za slušanje. Popovićeva lirika je pisana pretežno slobodnim stihom, uz isprekidanu rimu ili njeno potpuno odsustvo. To je možda bila ozbiljna prepreka svim izvođačima, ali činjenica je da su je oni prevazišli i adekvatno kreirali zvuk za ove stihove.

Kompilaciju otvara numera Misli, Del Arno Bendasvojom izuzetno optimističnom rege melodijom sa prizvucima orgulja i duvačkih instrumenata – zvukom svakako veoma karakterističnim za ovaj sastav, dok za njom sledi Ona, nastala udruživanjem Miroslava Dukića i Flip Flopa. U pitanju je svedena, umirujuća, afektna akustična stvar, čiji instrumentalni delovi nagoveštavaju nemir koji se približava kako pesma odmiče. Kod kratke, akustične pesme Rez, na kojoj je radila grupa Monera, do izražaja dolazi kompletno drugačija verzija minimalnizma nego u prethodnoj pesmi. Sam ritam je odličan, ume da ponese i dobro prenosi utisak same poezije, ali ne mogu da se otrgnem od osećaja da joj nešto fali: na momente je jako prijatna za slušanje, dok se u drugim preobražava u totalnu suprotnost. Jah, The Socks-a, je jedina pesma otpevana na engleskom jeziku – prijatna rege melodija sa odličnim vokalom. Ono što mi smeta kod ove pesme je izgovor engleskog jezika. Prilično je tvrd i para mi uši. Generalno mi to smeta, a pogotovo kada je u pitanju rege muzika, kod koje smo navikli na veoma mek izgovor engleskog jezika. Jedna od pesama sa ove kompilacije, koja se možda može svrstati i među najbolje, je Ubuduće ne pričaj u budućnosti. Muziku za ove stihove radio je Miroslav Dukić, dok ih je recitovao Branko Radaković. Ova pesma predstavlja savršenu koheziju stihova izgovorenih sa mnogo emocija, neretko u polušapatu, i muzičke podloge sa dominantnim klavirom i divnim gitarskim soloom.

Iz dubokih emocija drma bubanj praćen mračnm, hevi zvukom, u skladu sa tekstom pesme Prirodno, koji je izvela Seljačka buna. Drago mi je da čujem da su u ovoj pesmi prisutni karakteristična metal humoristička crta i zvuk koji karakteriše ovaj sastav. Iako nisam ljubitelj hip-hopa, u jednu od boljih pesama sa kompilacije mi spada Burek s radošću, koju je izveo Kruks. Ne osporavam da je sam izvođač obavio sjajan posao, ali ono što je ovde ključno su sami Popovićevi stihovi, koji odlično dočaravaju jutro u pekari i pogodni su za rep interpretatora. Moj apsolutni favorit je eyesburnovska, besna pesma, u kojoj dominira trombon i izvodi je Hornsman Coyote, a nosi naziv Predsedniče. Svako ko živi u zemlji Svrbiji, složiće se da je ovaj tekst primenljiv na više doba i više različitih predsednika naše državice.

Da, Autogenog treninga, je uspešno i produkcijski veoma kvalitetno odrađena alternativna rok pesma. Standardni kvalitet na koji smo navikli kada je u pitanju ovaj žanrovski pravac. Živac, Hashish Cluba je mračna industrijal pesma sa jednako mračnim vokalnim deonicama u vidu pevanja i recitala, dok je Elizabeta Klinčarevska Mladenovska, odnosno Elly Rasta Girl, na ovu kompilaciju unela vedar rege zvuk. Ona je doprinela Hronično neumornim sa dve verzije pesme. Makedonska nosi naziv Sloboden um, a ona na srpskom jeziku Vreme bez granica. Obe karakterišu duvačke deonice i prijatan vokal, dok verzija na makedonskom jeziku donosi sa sobom nešto više šarma.

Wikluh Sky je odučio da stihove pesme Posle meseca, iznese na takav način da rezultat ostavlja ukus parodije u ustima i deluje kao traćenje kvalitetne poezije, a pritom zvuči kao tema iz crtanog filma. Njegova pesma donosi prizvuk džeza i hororičan humor. Stihovi pesme Sve ove godine nisu baš pogodni za hip-hop izvođenje, ali se Vudu Popaj odlično snašao, te je rezultat njegovog rada sasvim pristojan. Matrica je odlično uklopljena uz tekst, ali s obzirom na to da ova pesma nije baš u stilu Vudu Popaja, ostaje osećaj kao da nešto fali. Prvi CD zatvara numera Istine mamlazi kriju (Batina), u kojoj se sam Popović oprobao kao izvođač, recitovanjem svojih stihova. U pitanju je odlična industrijal stvar, na kojoj je, osim Popovića, radio i Bjesomar (Zoran Marinković) koji je, pevanjem refrena, u ovu pesmu uneo duh Bjesova.

 

Mesečeva oštrica, koju je izveo Broken Arrow je odlična pop-metal, arhaična pesma, kojoj se nema šta za zameriti, ali se isto tako ne ističe preterano, dok su Dark Sky pesmu Glas izneli kao mešavinu tradicionalne power balade, sa savremenijim muzičkim elementima. Aleksandar Alek Jovanović odlučio je da stihove pesme Otuđen obuče u skute akustične balade, a na sličan potez de odlučio i Nikola Čuturilo Čutura kada je u pitanju pesma Lavirint tajni. Litice, kojima je život udahnut od strane Cantwait-a, prati divna, umirujuća matrica, dok je tekst veoma pogodan za hip-hop interpretaciju. Možda se varam, ali meni u ovoj pesmi ima nešto marčelovsko. S druge strane, stihovi Generacije nisu dovoljno pogodni za ovaj način izvedbe, pa samim tim pesma M.A.X.-a zvuči manje uspešno. Definitivno uho u ovom slučaju traži rimu koje nema.

Snovi su u pesmu Virtuelni trubadur & Plezira vir uneli divan, umirujući, viktorijanski akustični zvuk sa primesama elektronskih elemenata. Zvuk muzičke kutije i stihovi o mrtvoj dragoj veoma simbolično idu jedno uz drugo. Samo oka da ne ispustim dah, koju je velom minimalističkog regea obavio Subjektivni sud je solidna numera, ali baš zbog toga što je minimalistička, zvuči za nijansu lošije nego ostale rege pesme na ovoj kompilaciji. Svedena Nekad i sad, Čarasa, ostavlja osećaj smirenosti. Vladimir Jakšić (ex Revolveri) je pesmu Snu u zagrljaj izveo kao klavirsku kompoziciju uz koju se uklopilo pevanje koje pomalo vuče na recital, a Sollow je pesmu Bio odlično izneo, te je ovo možda najbolja hip-hop numera sa kompilacije jer je tekst veoma pogodan za ovakav način izvođenja.

U pesmi Poeta umire tiho Popović se ponovo oprobao kao izvođač, uz muziku Zeleta Lipovače. U ovoj pesmi se postavlja pitanje mesta pesnika u modernom društvu. Pop-rok izvedba pesme Al’ brane mi, Branislava Lazića, je izuzetno zanimljiva, pre svega zbog uvoda otpevanog dečijim glasom. Takođe veseli pop-rok je i pesma Oseti me, izvedena od strane Galome, koja nosi karakterističan prizvuk muzike osamdesetih godina prošlog veka. Ovde, Grima, je solidna hard rok pesma, s tim što meni lično način pevanja nikako ne odgovara i donosi mi osećaj kao da sam na moto skupu. Faultova balada prilično teškog zvuka, Prisutan dok me nema, ostavila je nešto bolji utisak. Stereo tip su odlučili da stihove pesme Poslednji put, koji se, kao i Popovićevi stihovi generalno, oslanjaju na domaću pesničku tradiciju ožive prizvukom američkog hard roka. Ne mogu da razgraničim da li mi je to dovoljno inovativno da bude dobro, ili mi, pak, ta dva nikako ne idu zajedno. Ovo duplo CD izdanje svojom numerom zatvara Coa. Stihovi pesme Nisam poput tebe izveo je kao stvoreni su za završetak kompilacije, iako ni u ovom slučaju stihovi nisu kao saliveni za hip-hop izvedbu.

Iako smatram da uz Popovićeve stihove najbolje leži malo teži zvuk, zbog same njihove tematike, koja govori o mračnim vremenima i još mračnijim ljudima, svaki izvođač je izneo pesmu na sebi svojstven i interesantan način. Bio je ovo jedan uspešan eksperiment.

hronicno_neumorni_milanbpopovic_banner

Ostavite komentar