Majdan – Minimum sličnosti, minimum razlike (2018)

Živimo u zemlji gde vlada mediokritet, gde ljudi teško prihvataju nešto što je novo i drugačije. Majdan su bend koji nudi nešto novo, možda ne revolucionarno, ali novo o odnosu na ono što je ovde standard. Pitam se kako će naša muzička scena prihvatiti album Minimum sličnosti, minimum razlike, jer ovo je album koji bi pre očekivao da čujem sa londonske, a ne sa niške scene.

Ova četiri momka su za manje od dve godine od ideje bavljenja muzikom došli do svog prvog izdanja. Ovaj album se izdvaja od ostalih na našoj sceni pre svega jer su ga radili ljudi koji imaju muzičko obrazovanje što se čuje u istančanim aranžmanima i zanimljivoj kompleksnosti njihovog umetničkog izražaja. Gitarski pop ili alternativni rock, sasvim je nevažno u ovom slučaju jer Majdan ostaju usamljeni u žanru koji ih ne stavlja u kategoriju ni sa ovima, ni sa onima. Imaju taj neki retro šmek koji se oseća u popularnoj rock muzici od brit pop-a devedesetih do današnjih hitova. Minimum sličnosti, minimum razlike bi mogao da se podeli na nekoliko delova – pop deo, rokerski deo i alternativni, jer su numere tako raspoređene da tokom slušanja ne dolazi do monotonije. U najpitomijim pesmama vole da iznenade žestokim solažama, u drugim vas voze svojim ritmom, a kroz neke vas nose emocijama.

Početak je neočekivano miran sa numerom Lovci koja pak ima svoju kulminaciju u moćnoj gitarskoj solaži. Akvarel nastavlja u sličnom ritmu sa još privlačnijom melodijom koja ima prizvuk nostalgije. Ovo je pesma sa najlepšim harmonijama i jedna od nekoliko u kojima vas Nemanja Erić zapanji rasponom svog glasa. Odlično odabrana za prvi singl, To nisam ja, predstavlja energičnu stranu ovog benda. Odsečan gitarski rif, brzi ritam, uz nadasve melodične vokale učiniće da ovu pesmu upamtite posle samo jednog slušanja. Prag ima najviše pop senzibiliteta, balada koja se ne bazira na otrcanim šablonima već se rukovodi naracijom koju priča njena melodija. Još jednom je Luka Nikolić dokazao da su balade kao stvorene za dinamične gitarske solaže. Pretpostavljam da su slušali Muse dok su snimali pesmu Biraj svoju prošlost, što je rezultiralo da dobiju jednu veoma hitičnu numeru. Daju sebi oduška i malo eksperimentišu sa indie zvukom u Mojih misli ples. Iznenadiće vas sa žetokom Pitam te sad i krajnje simpatičnom pop pesmicom Sve OK (Samo lepe stvari) koje su kao jing i jang na ovom albumu, dve suprotnosti koje ne mogu jedna bez druge. Obratite pažnju na bridge sa višeglasnim pevanjem i krajnje melodičnu solažu kojom završavaju Sve OK (Samo lepe stvari). Ako to nije potvrda genijalnosti ovih momaka, onda ne znam šta drugo može da bude. Zubi su veliko finale ovog albuma, najozbiljnija numera i muzički i tekstualno. Njihovi zubi poput noža u tvojim leđima – poruka je svima koji se usamljeni bore za svoje ciljeve i trpe napade koji dolaze sa svih strana.

Odvažno i atipično su dve reči sa kojima bih opisao debi album grupe Majdan. Odvažno, jer su imali smelosti da ostvare svoju viziju. Atipično, jer su snimili album koji ne može da se poredi sa ostalima koji dominiraju domaćom scenom. Svakako su sebi postavili težak zadatak da na sledećem albumu nadmaše ovo što su predstavili na Minimum sličnosti, minimum razlike, ali ja verujem da će u tome uspeti.

majdan omot

Ostavite komentar