Jonathan Davis (Korn) – Black Labyrinth (2018)

Bio sam malo skeptičan u vezi ovog albuma. Kada neko ima glas kao Jonathan Davis, on od svake pesme napravi ono po čemu je najpoznatiji, u njegovom slučaju to je Korn. Kao jedan od najprepoznativljijih pevača na rock sceni,  bio je izazov da napravi nešto što će zvučati drugačije, ali Black Labyrinth je prijatno iznenađenje. Uspeo je da snimi nešto što je i dalje u okviru muzike po kojoj je poznat, a da ipak ne bude kopija onoga što je prva asocijacija na njegov vokal.

Izuzetno melodičan, Black Labyrinth kreće se između nu metal-a, industrial-a i post hardcore-a. Ambicije ovog projekta su izuzetno unapređene upotrebom drevnog Hindu instrumenta sitar u nekim pesmama. Tako smo dobili i etno metal momente koji su ovoj ploči dali totalno drugačiju dimenziju. Zapravo pesme na kojima je upotrebljen sitar, a koji je svirao Jonathan Davis, su one zbog kojih ovaj album dobija na vrednosti. Dok slušate Final Days i Gender imate osećaj kao da ste u Indiji i to je vrhunac ekscentričnosti koju je Davis sebi dozvolio na ovom albumu. Ipak, sa pesmama kao što su Underneath My Skin ili Your God, koje su dinamične i veoma melodične, ali bez trunke agresivnosti, on daje i totalno drugačiji ton od onog koji je spomenut sa prethodnim numerama. Album je veoma raznolik, tako da ima i nešto težih pesama, sa prizvukom na Korn. Najbolji primeri su Everyone i Happiness. Singlovi koji su najavili ovaj album, Basic Needs i What It Is, ne predstavljaju ono što je suština ove ploče. Deluje kao da su te dve numere više snimljene sa namerom da privuku Korn i ostale nu metal fanove jer bi ih pesme u kojima se čuje sitar možda odbio. Marilyn Manson koji je bio inspiracija za What You Believe deluje nepotrebno na ovom albumu. Please Tell Me i Medicate malo spuštaju granicu oduševljenja sa ovim materijalom, ponajviše jer nude ono po čemu je Davis od ranije poznat, ali one će sigurno nekima više prijati.

Pored njega na ploči su učestvovali i sadašnji bubnjar benda Korn Ray Luzier, gitarista benda Limp Bizkit Wes Borland, kao i još neki članovi njegovog prethodnog benda Jonathan Davis and the SFA koji se raspao zbog smrti gitariste Shane Gibson-a. Black Labyrinth je pravo osveženje u ponudi na aktuelnoj metal sceni. Neopterećen jednim žanrom dozvolio je sebi da iskombinuje sve ono što ga čini muzičarom i pokazao da nije samo Korn pevač već i autor čija kreativnost nije ograničena jednoličnim načinom izražavanja.

Jonathan Davis Black Labyrinth

Ostavite komentar