Beartooth – Disease (2018)

Ima ta neka čudna, neiskvarena posebnost u muzici koju sviraju Beartooth. Melodičnost i agresivnost, koje oni spajaju u svojim pesmama, je zaista unikatna. Oni nisu metalcore bend, a ni post hardcore, zbog njih bi valjalo izmisliti novi žanr nazvan rock core. Disease je njihovo treće izdanje i možda nema hitove kao prvi Disgusting, a nije ni mračan kao drugi Aggressive, ali ima konstantnost koja nedostaje na oba prethodna.

Beartooth su bend i o njima se uvek priča u tom smislu, ali albume stvara frontmen Caleb Schomo, koji piše tekstove i muziku i svira sve instrumente u studiju, a povrh toga je i producent. Ako se uzme u obzir da je njemu samo 25 godina, a da mu je ovo već drugi uspešan bend u karijeri (prvi je Attack Attack!), teško je a ne zamisliti se kako je taj momak tako talentovan? Moram da priznam da sam sa nestrpljenjem dočekao Disease. Svi najavni singlovi nisu odmah ostavili najpozitivniji utisak, pa sam bio pripremljen na blago razočaranje. Prethodni album je bio slab naslednik debi izdanja koje je zaista postavilo veoma visoke standarde kada je ovaj bend u pitanju. Ipak, Disease uz nedostatak gromoglasnih hitova poput Beaten in Lips ili In Between donosi nešto što do sada Schomo nije uspeo, a to je kontinuitet i kvalitet kompletnog izdanja. Ovaj album će se sigurno izdvojiti kao njihov najbolji jer nema onih neizbežnih padova koje muzičari nazivaju pesmama za popunjavanje. Kada je zvuk u pitanju, primetno je blaži što najbolje oslikava neočekivano pitka rock numera Believe. Sa pesmama kao što su Infection ili naslovna Disease, kao i You Never Know lako pogađaju suštinu koja se očekuje u njihovoj muzici, definisana kao žestoka, a pevljiva. Ipak nisu izostale ni brze i moćne numere, toga na novom albumu ima sasvim dovoljno, preslušajte Greatness Or Death ili Fire. Schomo sasvim opušteno ide i teže u hardcore metal furije sa ubitačnom Bad Listener i besnom Enemy.

Kuriozitet ovog albuma su različiti senzibiliteti u pesmama koji vam ne dozvoljavaju da pažnju usmerite na trivijalne stvari jer ste zauzeti uživanjem u energiji koja se oseća u njihovoj muzici. Nisam pisao o tekstovima jer Caleb u njima uvek ogoli svoju dušu i nije ih lako čitati. Kada ih piše čovek koji se bori sa mentalnim poremećajima kao što su depresija i anksioznost, onda oni moraju da budu previše iskreni, do te mere da mogu da te uplaše ili upozore. Kroz te tekstove on pokušava da objasni haos koji mu je u glavi, ali na isti način pomaže i onima koji se pronalaze u njima. Nije jednostavno ovakve reči pretočiti u pesmu: I’ve got a weakness now; Saying it will all work out; I’d give anything, anything, anything; To make me believe it.

beartooth

Ostavite komentar