Pank u Novom Sadu – danas ili nekada?

Pank u Novom Sadu je uvek bio specifičan. Novosađani su, sami po sebi, usmereni ka buntu i uvek u nekom svom, alternativnom svetu. Neki od najpoznatijih pank bendova su bili iz Novog Sada, a upravo tu su bili i neki od najpoznatijih klubova gde su svirali bendovi iz cele Srbije.

Od kada znam za sebe, bio sam okružen pankom. Ne samo muzikom, nego, generalno, razmišljanjem. Rodio sam se u ono vreme kada je pank dostizao svoj vrhunac. Kada je anarhija bila jedina religija i kada su klubovi bili crkva, a pesma, muzika – molitva. Mali ja toga nije bio svestan, ali majka mi je uvek govorila da se čuvam onih u crnom, sto slušaju jaku muziku, sede ispred dragstora, piju pivo iz limenke i grickaju semenke. Apelovala mi je da ne prilazim takvim ljudima i da ni ne pomišljam da postanem jedan od njih. Nažalost, majku sam razočarao posle svoje desete godine, kada sam prvi put, sasvim slučajno, čuo rifove pesme Ima nas, benda Goblini. Odmah zatim, svakodnevno sam pevušio stihove pesme Put beznađa i tada sam zaželeo električnu gitaru, da i ja nekim budućim klinicma, malim pankerima, prenesem taj zvuk.

IMG_0061-(Copy) (Copy)

Ono sto je devedesetih i početkom dvehiljaditih bilo smatrano pankom, danas jedva da postoji. Činjenica je da pank kao pravac, pogotovo u Novom Sadu, trenutno, gotovo da ne postoji. Danas više nije zanimljivo uzeti gitaru, pojačati distorziju, okidati 4 akorda i drati se kako je vlast sranje, kako treba da živimo bolje, kako su prijatelji i ekipa jedina familija, a ulica dom. Moderna publika se zasitila toga. Više skoro da nema tih posvećenih pankera, koji se čvrsto bore za promenu. Jako ih je malo, a većina ih konstantno odbija tu opciju. Većinska masa više uživa u aktuelnom šundu i kiču, koji je trenutno jači nego ikad. Minimalno muzičko umeće, brzi ritmovi, jako loši tekstovi su samo deo realnosti koju omladina uživa. Sve se vrti oko novca, a alternativna kultura sve više propada zahvaljujući tome.

Kada pogledamo sa muzičke strane, pank možda i nije toliko slab. Ljudi će vrlo rado otići na svirku Ritma Nereda, Atheist Rapa ili manje poznatijih bendova, kao što su Neprijatelj prelazi zeku ili Kolaps. Razmišljanje te publike nije više usmereno ka buntu, ka čemu su umovi bili usmereni 20 i više godina ranije. Energija koju muzika šalje je još uvek tu i još ima ljudi koji će poslušati to. Kad odete na koncert ili, recimo, Blokstok festival, na kom gotovo uvek sviraju pankrok bendovi, u publici možete da vidite poprilično šaroliku masu. Ima mladih metalaca, mladih ljudi generalno, ali većinsku publiku čine ljudi koji su skroz svakodnevno obučeni i celo veče će da stoje, pijuckaju pivo i ćaskaju sa ortakom ili devojkom.

IMG_0447-(Copy) (Copy)

Muzika koju su ti bendovi svirali, očigledno ne radi današnju publiku. Ljudi su postali zadovoljni onim čime su okruženi i muzika više nije način da se iskaže mišljenje. Klubovi se sve više zatvaraju, svirku je sve teže zakazati i održati, a muzičari su sve manje zainteresovani za taj pravac. Bendova ima mnogo, mladih pogotovo, ali vrlo brzo promene pravac ili prosto odustanu, jer treba pretrpeti pritisak okoline, visoka očekivanja organizatora i, naravno, nikakvu podršku publike. Sa druge strane, danas je mnogo lakše napraviti taj bend. Roditelji će drage volje svom sinčiću kupiti gitaru. Pošto je sve olakšano, više nije ni zanimljivo. Ne odvaja se od užine, dinar po dinar, da bi se kupila poluispravna gitara i kakvo takvo pojačalo. Samim tim, nema ni želje za boljim, jer najbolje već imamo. To je naša relanost. Realnost panka Novog Sada., grada koji je nekad bio prepun pankera, bendova, muzičara koji su želeli isto. Želeli su bolji dan, lepši zivot, drugu vlast. Sve se čini da su to i dobili.

Čvrsto verujem da će se pank jednog dana vratiti u Novi Sad. Neispravno je reći da je pank umro, samo se malo pritajio dok opet ne dođe njegovo vreme. Kako stoje stvari, sve vuče ka tome da dolazi. Možda neće biti u onom obliku u kom je bio nekada, ali će uvek biti mladih, nezadovoljnih, punih snage i želje da sutrašnji dan bude bolji.