Metaldays: Festivalske čari iz ugla volontera

Ko je imao prilike da bude deo jednog višednevnog metal spektakla koji uključuje i volontiranje na istom–znaće o čemu govorim. Atmosfera je neopisiva, doslovce. To se mora lično doživeti ne bi li se razumelo. Teško je takvo iskustvo uporediti i sa čim drugim, to je svojevrsni raj za svakog pravog metalca u srcu. Započeću priču o Metaldays festivalu, koji se svakoga jula održava u bajkovitom Tolminu u Sloveniji, time što ću pre svega navesti da ovo pišem iz ličnog ugla kao jedan od onih koji su dobili priliku da na njemu borave besplatno, a zauzvrat – volontiraju.

Ako zapalite put Slovenije uz neponovljivu ekipu i odličnog raspoloženja, razume se vozom koji je već doživljaj za sebe, već ste osigurali sebi avanturu epskih razmera. Jasno je, sasvim, da to uključuje mnoštvo alkohola, okupiranje bar 2 do 3 voznih kupea, glasnu muziku na jednom od onih bežičnih, zgodnih zvučnika i, ne bili Srbi ako ne bismo purnjali na prozorima u hodniku voza. Iako je polazak iz Beograda uglavnom zakazan za večernje časove, od bilo kakvog konkretnijeg spavanja se možete oprostiti. Jer spavanje je za slabiće, zar ne? Ko bi propustio priliku za pravi srpski metal party u vozu? To neminovno vuče za sobom mnoštvo radoznalih ili zgroženih pogleda saputnika, ali kako voz kreće da se puni pravom bagrom metalaca kako u Hrvatskoj, tako i u Sloveniji, pa sve do same i krajnje destinacije koja je Tolmin, mi bivamo većina, a podozrivih pogleda sve manje.

Posle nešto više od četiri, pet promenjenih prevoza, što voznom linijom, što autobuskom, stiže se u prelepu dolinu zvanu Tolmin. Onako natovaren kamp-opremom, premoren od neprospavane noći u putu i tegljenja tereta sve do same lokacije i tačke na kojoj možeš postaviti šator, opaljen sunčanicom i mamuran, konačno možeš odahnuti i otrčati pod tuš. Najgori deo je, barem do povratka, prevaljen. Pošto kao volonter moraš stići najmanje dan ili dva dana pred sam početak nastupa bendova, odnosno muzičkog dela festivala, što je obično ponedeljak i traje zaključno do petka, tokom vikenda imaš vremena za opuštanje od puta i bančenje uz blast-beatove koji pršte sa zvučnika postavljenih mudro skoro svuda oko samog festivala. Lokalci, odnosno meštani Tolminci, na ovaj prizor, zvuke i gungulu su naviknuti, jer mnogi od njih sezonski i rade na samom festivalu sve vreme tokom njegovom održavanja, prodajući svoje rukotvorine na štandovima ili točeći pivo, a mnogi od njih rade i kao obezbeđenje na prostoru festivala i kampa. Takoreći su se prilagodili zbivanjima u svom dvorištu, obzirom na to da se ovaj festival održava od 2004. godine. Zanimljiva je činjenica da su karte, počevši od 2010. godine, ograničene na svega 12.000 kako intenzitet interesovanja za Metaldays vrtoglavo raste iz godine u godinu, a prostor je takav da se nažalost ne može neograničeno širiti. Što se tiče publike koja se okuplja na Metaldays-u, ona je zaista raznovrsna. Najveći njen broj primetno predstavljaju metalci sa nemačkog govornog prostora, a primetan je i veliki broj Francuza i Italijana, a nakon toga, naravno, i dosta onih sa prostora Balkana i okoline. Imala sam prilike i da čujem par Šveđana, međutim ne i ostale sa Skandinavskog područja i vodim se mišlju da su njima možda ovi prostori ipak malo daleko. S druge strane, upoznala sam i one sa arapskog govornog područja, konkretno iz Tunizije, jer su neki od njih naše kolege volonteri. Lični zaključak je da je spajati se sa drugim kulturama i jezicima jedna neprocenjiva prilika koja se pamti za ceo život i tako nešto nije moguće ukoliko se ne otisneš iz svog rodnog mesta na neki određeni period. Uz to dobijaš priliku da uživaš u muzici koja ti teče venama i doslovno ubrzava rad srca, a obreti se na jednom ovakvom mestu definitivno to i obezbeđuje.

Volontiranje na jednom metal festivalu uključuje sve one poslove koji ti mogu zapasti i na bilo kom drugom festivalu, od fizikalisanja koje je mahom rezervisano ipak za momke, do rada na tuševima i wc-u gde si bukvalno baba-sera, ali sve to ide u paketu sa zagarantovano sveopštim pozitivnim raspoloženjem uz naravno mnoštvo odlične muzike u pozadini. Trudim se da što bolje prenesem utiske, ali su oni, kao što sam već navela, neopisivi i svi ljubitelji ovakvih događaja ne smeju zaobići Metaldays u prelepoj Sloveniji, bio bi to greh. Lista bendova i hedlajnera se može naći na sajtu festivala i bili biste oduševljeni imenima, zaista. Da jedan tako mali festival uspeva da okupi takve velikane underground metal scene u samo 5 dana, mada se probije tu i po koje još veće ime, kao što je najavljen nastup legendarnog Judas Priest-a za ovogodišnje izdanje festivala, je za divljenje. O samim nastupima ne bih ovom prilikom, biva tu i pehova, tehničke prirode ili od strane izvođača, ali to su živi nastupi, i izvođači i publika se vidno malo i unervoze od konstanto nabijene atmosfere i umora, jer kampovanje zaista nije za svakoga, ali je to toliko neprimetno kada se utisci sabiraju na kraju da zaista nema pravog povoda za nedolazak i naredne godine.

Mnogi smatraju da ovakvo putešestvije i avantura ipak ne mogu biti zamena za pravi godišnji odmor, posebno ne kod onih koji preferiraju odlazak na more, ali ovo iskustvo je nešto onozemaljsko i kome je srce puno nakon ovoga i može prežaliti odlazak na more zauzvrat, shvatiće slogan festivala koji glasi: What else matters?

Ostavite komentar