Prethodno veče bilo je veče noise-a. Pred Mikserom i u njemu, stajao je velik broj ljudi. Kamermani su cirkulisali i odmah se dalo primetiti da će događaj koji predstoji biti valjano medijski ispraćen, bez obzira na to što se u gradu isto veče održavalo još dobrih koncerata.
Veče je otvorio mladi pančevački sastav Buč Kesidi, koje Slačala poprilično gura – što kao frontmen Artan Lilija, što kao frontmen Stuttgat Online-a, što nikako nije loše. Njima je ovo svakako bila odlična prilika za kratku promociju albuma koji je izašao pre svega dva do tri dana.
Prvi put sam slušala ove momke i ono što sam zapazila je da je kohezija u bendu veoma jaka. Članovi benda se odlično kapiraju i zaista deluju kao bend. Što se same muzike tiče, deo pesama mi je bio odličan, dok je delu definitivno falilo neke dinamike. Prva koja me je naterala da malo bolje obratim pažnju bila je Čekam te. Publika je veoma dobro reagovala na ovaj mladi sastav, a to što su drugari iz Pančeva došli da ih podrže je samo podiglo atmosferu. Pesma koja je izmamila najbolje reakcije, energična, razigrana, Nebitna (…ne mogu da), bila je ujedno i poslednja, te je bend na odličan način ispraćen sa bine.
Nedugo potom, na binu se popela noise-pop družina. Koncert je počeo nešto manje energično nego što smo navikli kada su u pitanju beogradski koncerti. Dok bi nas ranije bend vrlo često u startu prodrmao uz Novi zvuk u gradu, ovog puta je prva pesma na koncertu bila Nije teško kad se mora. Publika je, svakako, imala jednako dobru reakciju. Moram priznati da nikada na koncertu Artan Lilija nisam videla toliko mladu publiku kao ovog puta. Uglavnom mlađi deo publike čine studenti, dok je ovog puta (da li zbog Buč Kesidija ili nekog drugog faktora) bio velik broj srednjoškolaca, pa čak i dece. Elem, prvi deo koncerta je bio poprilično lagan, da bi publika u jednom momentu bila prodrmana pesmom Novi zvuk u gradu, a onda se, uz Džonija i Ispod kože, vratila u melanholiju. Tokom celog koncerta su se periodično dešavala ta razmrdavanja publike uz po jednu življu pesmu.
Ovaj koncert je, poput onog velikog, održanog u Domu omladine Beograda, imao vizuelne efekte vođene magičnim štapićem Izvanrednog Boba. I ovog puta je to izgledalo sjajno, ali ne onoliko spektakularno kao u Amerikani. Bend je, izašavši na bis, predstavio novu pesmu, pod nazivom Salonac. Sudeći po ovoj, kao i ostalim pesmama koje će se naći na sledećem albumu, a koje smo imali prilike da čujemo do sada, taj New Deal će da bude jedna veoma dobra priča, sa daleko ozbiljnijom tematikom pesama nego na prvencu.
Zbog samog rasporeda pesama na setlisti, ovaj koncert mi je, u odnosu na sve prethodne na kojima sam bila, bio pomalo mlak. Ali treba napomenuti jednu ludu stvar – mlaki koncerti Artan Lilija obuhvataju toliko igranja i dobre energije da, ako vam je ovo bio prvi njihov koncert, nikada ne biste pomislili da to može i energičnije.
