Koncert je bio zakazan za pola 10 uveče, međutim, usled drugih obaveza nisam bio u mogućnosti da dođem ranije, pa sam stigao tek na polovinu nastupa novosadskog trojca Cheap Moonshine. Dok sam se približavao glavnom ulazu, sa ulice su se mogli čuti zarazni rifovi stoner rock žanra, pravca koji sam ranije u startu odbacivao, dok nisam slučajno poslušao i shvatio koliko mi ta težina i melodičnost iliti, prosto, masnoća prija.
Iako se radi o prvom bendu, prostor u CK13 je bio gotovo do kraja popunjen, da li prijateljima benda, ostalim slušaocima ili, pak, ljudima koji su pobegli od hladnoće čekajući ostale izvođače. Probivši se do drugog reda konačno sam uspeo da vidim i sam bend. Postava bubanj-bas-solo gitara, u kojoj vokalne dužnosti vrši basista Milan Radeta, duge brade i kose, u čarapama i smeđoj odori do poda. Veoma uvežban vokal, osete se uticaji velikana stoner scene poput Eldera i Electric Wizarda, kao i Black Sabbatha, koji je postavio temelje za razvoj celog žanra. Instrumentalno, bend zvuči sjajno. Usvirani su i željni svirke, a svaki član nosi određenu dozu iskustva stečenu u ranijim sastavima. Cheap Moonshine je formiran pre nekih godinu i po dana, a svakako vredi iščekivati njihov debi album čije snimanje je isplanirano za leto.
Posle kraće pauze na redu je bio još jedan trojac, potpuno drugačiji od prethodnog. U pitanju je Lednik, post-metal sastav koji se odlučio za instrumentalni pristup, ukidajući vokal i puštajući gitare i bubnjeve da prenesu emociju. U jednom od svojih prethodnih izveštaja sam rekao šta je bitno kod ovakvih bendova. Lazar nas vodi kroz priču o unutrašnjoj borbi, dok nam Lednik prikazuje lepotu prirode, kao i haos koji je u stanju da napravi neočekivano, dovoljna joj je samo jedna sekunda da promeni sve. Veoma poetičan rezime Lednikovog stvaralaštva. Tokom njihovog nastupa publika, iako istanjena, i dalje je brojala nezanemarljiv broj ljudi, međutim, dosta je mirnija bila nego što je bila za vreme nastupa prethodnog benda. Umesto headbangova i dovikivanja sa članovima, većina je samo nemo posmatrala nastup, pomalo hipnotisana snimcima prirode projektovanim iza bine, pažljivo uklopljnim u temu i trajanje svake pesme. Posle samo četiri kompozicije, čije trajanje nadoknađuje brojnost, pozdravljaju publiku od koje dobijaju ogroman aplauz i prave mesta za goste iz Rume, Nous Thaw.
Nakon Lednika, publika se još više istanjila, probijanja do prvog reda uopšte nije bilo više kao što je bio slučaj na početku. Još jedan instrumentalni sastav, jedini ove večeri koji praktikuje dve gitare, uz pomalo semplovanja, započinje nastup energičnim i odsečnim rifovima čiji lično nisam neki veliki ljubitelj. Naravno, to nisu jedine stvari koje ovaj bend ima da ponudi. Karakterišući se kao alternativni post metal, imaju veliku slobodu u sviranju, mnoge stvari dolaze u obzir, što vešto i iskorištavaju. U dosta trenutaka se čuje želja da zvuče masivno, međutim, ima nešto u samom zvuku koje ih guši u tome. Ti trenuci u kojima bi trebalo da se sve trese od bubnjeva i basa a slušalac raspameti, zbog tog propusta u zvuku nekako ispadnu ravno i dosta gube na efektu. Osim toga, dosta kvalitetan bend uživljen u nastup koji uživa u onome što radi.
Ponekad samog sebe iznenađujem svojom posećenošću ovakvih koncerata u gradu, koje bih mogao samo opisati kao alternativni underground. Međutim, nijedan me nije uspeo razočarati. Posle svakog koncerta sam se osećao isto, veoma umorno, ali isto toliko ispunjeno. Zadovoljan svirkom od koje nisam očekivao previše, pokupio sam plakat kao suvenir i uputio se kući.
