Još jedan grozan dan. Sam po sebi je k’o poručen za ono što sledi, da doprinese atmosferi. U beogradskom Domu omladine je sve one koji su želeli da dođu čekalo nešto još groznije nego sam dan. Gospodari svega što je crno na našim prostorima su promovisali svoj novi album, i tome je prosto moralo da se prisustvuje po svaku cenu.
Drugi bend koji se popeo na binu bio je češki Avenger, koji je domaćoj publici očigledno jako dobro poznat. Provozali su nas kroz sat vremena repertoara sačinjenog od pesama sa svih njihovih albuma, i to na najbolji mogući način. Zvuk ih je prilično poslužio, a i sami su bili vidno dobro raspoloženi, čemu je verovatno doprinela i jaka povratna reakcija publike. Najavljeno je da će bend skončati sa radom u toku sledeće godine, tako da im je ovo bila praktično oproštajna turneja, a ovaj nastup poslednja šansa domaće publike da ih vidi i čuje.
Posle nekih pola sata pauze, navučena je crna zavesa i krenuo je intro. Dim mašina je odradila svoj posao, I sve je bilo spremno za manifestaciju crnine. Zavesa je sklonjena, na na bini je stajalo pet kreatura koje čekaju da rastrgnu sve pred sobom. Svoj nastup su počeli sa pesmom Gavranovo, koja otvara i njihov novi album. Malo je reći da je publika bila oduševljena i da je povratna reakcija bila momentalna. Nastavilo se haotično uz himnu sa prošlog albuma, Dani crni, uz koju su u skladu s refrenom sevali i srednji prsti po publici.
Kao posebna iznenađenja su bila izvođenja pesama sa prvog albuma poput Serbian Wood, Priviđenja i Ustaj mati zemljo, koje nisu svirane dugo. Uklopljene su u sadašnji stil benda perfektno, a opet zadržale svoju suštinu. Ono po čemu se ovaj bend izdvaja od svih ostalih na našoj sceni je pre svega činjenica da iza sebe imaju preko 20 godina rada u kontinuitetu, uz to i imaju najveći katalog koji je prililno raznovrsan i u kojem svako može da pronađe nešto za sebe. Publika je u pauzama između vikala naslove raznih pesama iz njihove diskografije, ali fizički nije bilo izvodljivo da se odsvira sve što ljudi žele da čuju. To govori o kvalitetu muzike ovih legendi.
Kad se sagleda kako sve to izgleda i zvuči na bini, stiče se dojam kao da se sluša i gleda neki svetski bend, jer je svaki segment utegnut do perfekcije, a to na ovim prostorima gotovo da ne postoji. Na bini vlada totalni sklad. Svaki pokret i svaka nota imaju svoje mesto, a to opet izgleda prirodno i iskreno. Zvanični deo nastupa su završili sa Zakon sile, trijumf smrti, a onda ih je publika izvela na bis tokom kog su odsvirali kultnu pesmu sa svog prvog albuma pod nazivom Za korak paklu bliže.
Imali smo šansu da prisustvujemo još jednom vrhunskom događaju priređenom od strane domaćeg benda, ovog puta najvećeg i najkvalitetnijeg. Još jednom smo se mogli uveriti zašto ih vole ljudi i po ostatku sveta, a to je nešto što je jako retko kad je domaća scena u pitanju. Dvadeset godina ovakvog rada je velika stvar, i ostaje nam samo da se nadamo da će ovaj bend potrajati bar još toliko.
