Sreda veče. Umorna i pospana, trčećim korakom idem sa posla ka Domu omladine Beograda. Kako tradicija nalaže grad je ovih dana užurbaniji nego inače, vrvi od ljudi, jer se osnovne potrepštine za predstojeće praznike nabavljaju u poslednjem času.
Kada smo kod tradicije i praznične euforije, Nikola Vranjković je i ove godine odlučio da ljubiteljima svog umetničnog stvaralaštva priredi dva prednovogodišnja koncerta. Stigavši petnaestak minuta ranije, a u pokušaju da nađem dragog mi fotografa, shvatila sam da je mnoštvo ljudi već opkoliko Dom omladine. Dok su se jedni smrzavali ispred zgrade pijući pivo, drugi su već uveliko tražili svoje mesto za sedenje. Pošto su sve karte za parter Velike sale puštene u prodaju, mene su uputili na balkon.
Posmatrajući sa te visine kako prostor partera postaje krcat ljudima, pogledala sam iza sebe i shvatila da ni situacija na balkonu nije ništa drugačija. U trenutku najvećeg iščekivanja prostorija je postala mračna, a jedina osvetljena tačka u sali bila je bina. Nikola Vranjković je sa svojim bendom otpočeo višečasovni akustično-električni koncert odsviravši pesmu Gusari. Ozarena lica ljudi, od samog početka, govorila su da će ovaj događaj biti savršen novogodišnji poklon svim prisutnima. Nakon gromkih ovacija, sa bine su se začuli tonovi pesme Protiv sebe, nekadašnje grupe Block Out. Pojedinci su već nakon prvih dvadesetak minuta nisu mogli više da sede, te su stali sa strane i igrajući uživali. Pevao je Nikola i stare hitove Block Outa i svoje najnovije pesme, a publika – publika je znala svaku. Delovalo je kao da svi osećaju i reči i melodiju, da razumeju njihovu težinu i smisao.
Kraj prvog dela koncerta bio je ispraćen pesmom Trenje i najavom šabačkih alternativaca Ništa ali logopedi. Oni su sinoć zasvirali pred publikom nakon 18 godina duge pauze. Autentičan zvuk harmonike i zanimljivi tekstovi, kao i pozitivan vajb koji su slali sa bine su ono što mi je bilo upečatljivo kod njih. Dok su oni pržili na bini, prostor je bio nešto prazniji nego ranije, ali i izvođači i posmatrači su uživali u ovom energičnom zvuku.
Došlo je vreme da se odsvira i drugi deo setliste. Ljudi su, ovoga puta, horski ispratili svaku pesmu koja je usledila. Ipak, pesme Nikad i Moraćeš da naučiš da živiš sa tim bi mogle odneti pobedu u tome, jer je publika zvučala toliko upevano da Nikola nije morao otpevati niti jednu jedinu reč. Ništa slično nisam imala prilike da vidim i čujem u poslednjih nekoliko godina. Koncert je zatvoren pesmom Dan koji nikad nije došao, usled koje je napravljena minijaturna šutka u kutu Velike sale.
Sam nastup Vranjkovića i benda trajao je tri sata, a ako u to uračunamo nastup Logopeda, to je tri i po sata kvalitetnog muzičkog programa. Nakon nastupa, Nikola je potpisivao svoje pesničke zbirke Za ovde ili za poneti i Bremeplov, a izlazio je ljudima u susret i kada je fotografisanje sa njim u pitanju.
Ako ste propustili jučerašnji, a još niste kupili karte za za večerašnji koncert, znajte da ih je ostalo veoma malo i da ih možete nabaviti na blagajni DOB-a po ceni od 1200 dinara. Požurite, jer ovakvi koncerti se ne propuštaju.
